Riječ je o nizu SMS poruka koje je fon der Lajen razmijenila sa izvršnim direktorom kompanije Pfizer Albertom Burlom tokom pregovora o najvećem ugovoru o vakcinama u istoriji Evropske unije, prenosi Nova.

Srž problema: Da li su poruke zvanični dokumenti?

Spor se vodi oko toga da li se tekstualne poruke, kada se tiču zvanične politike, mogu smatrati dokumentima u smislu pravila o transparentnosti.

Dok mnoge nevladine organizacije, pravni eksperti i posmatrači smatraju da bi ovakva komunikacija trebalo da bude javna, Komisija tvrdi da se SMS prepiska ne može tretirati kao službeni dokument, prenosi nova.rs. 

Situacija je dodatno pravno složena, jer je fon der Lajen lično odobrila taj višemilijardni ugovor sa Fajzerom, dok istovremeno predvodi instituciju čiji je zadatak da poštuje i sprovodi pravila EU, uključujući i ona o odgovornosti i otvorenosti rada.

Kako je sve počelo: Njujork tajms i pitanje nevidljivih poruka 

Aferu je pokrenuo Njujork tajms, koji je još 2022. tužio Komisiju zbog odbijanja da objavi sadržaj spornih poruka.

Postojanje poruka potvrđeno je ranije u intervjuu za ovaj list, kada je Burla govorio o „dubokom povjerenju“ koje je stvoreno u direktnoj komunikaciji sa Fon der Lajen, a koje je olakšalo pregovore.

Ugovor je finalizovan u maju 2021. i obuhvatao je isporuku do 1,8 milijardi doza vakcine Pfizer-BioNTech.

Ombudsman, kritike i „kultura skrivanja” 

Evropska ombudsmanka Emini O’Rajli još 2022. ocjenila je da odbijanje Komisije da traži poruke predstavlja „loše upravljanje“ i „poziv na buđenje“.

U intervjuu za Politiko optužila je Fon der Lajen da je pod njenim vođstvom došlo do ozbiljnog nazadovanja u transparentnosti, navodeći da je stvorena „kultura zadržavanja informacija iz političkih razloga“.

Posebno je kritikovala predsjednicu Komisije što se nije pojavila na jedinom održanom ročištu u slučaju, nazivajući je „slonom koji nije bio u prostoriji“.

Sudski postupak i nelagodni trenuci 

Tokom ročišta održanog u novembru u Luksemburgu, advokati Komisije konačno su priznali postojanje poruka, što je izazvalo podsmjeh prisutnih i izraze nestrpljenja među sudijama.

„Ne poričemo da poruke postoje“, izjavio je advokat Komisije Paolo Stankaneli.

Međutim, Komisija je tvrdila da poruke nijesu relevantne za pregovore i zato nijesu sačuvane.

Sudije su izrazile ogorčenje zbog neodgovorenih pitanja: Da li je fon der Lajen direktno pitana? Da li je njen telefon pretražen? Ko je odlučio šta je važno a šta nije?

Jedan od sudija, Hose Martin i Peres de Nanklares, izjavio je da Komisija nije pokazala „dovoljno pažnje i truda“ u pokušaju da objasni zašto poruke ne mogu biti podijeljene s javnošću.

Drugi sudija, Pol Nihul, rekao je da se slučaj vodi sa „prilično konfuznom dokumentacijom“.

Fon der Lajen pod rastućim pritiskom 

Pored ovog sudskog slučaja, Fon der Lajen se nalazi i pod istragom Evropskog javnog tužilaštva (EPPO), koje istražuje potencijalna finansijska krivična djela vezana za postupak nabavke vakcina.

U martu je glavna evropska tužiteljka Laura Koveši potvrdila da su već ispitani zvaničnici Komisije o načinu vođenja pregovora sa farmaceutskom industrijom.

Komisija je pokušala da ublaži štetu navodeći da „ne poriče razmjenu poruka sa direktorima farmaceutskih kompanija“, ali da to „ne znači da su pregovori objavljani putem SMS-a“.

Takođe su tvrdili da je „transparentnost jedan od ključnih principa Komisije“ i da je postignut „značajan napredak“ u posljednjim godinama.

Simbolički trenutak za EU

Kako ocjenjuje Transparency International, predstojeća presuda koja se očekuje u srijedu mogla bi postati simbolička prekretnica za transparentnost u EU.

U pitanju su ne samo SMS poruke, već budućnost odgovornosti i povjerenja u institucije koje upravljaju životima miliona građana.

Iako Fon der Lajen pokušava da balansira između političke kontrole i funkcionalnog upravljanja u vrijeme rastućih nacionalističkih pritisaka širom Evrope, ovaj slučaj bi mogao ostati kao trajna mrlja na njenoj političkoj biografiji – posebno ukoliko sud presudi protiv nje.

Jer, kako su istakli advokati Njujork tajmsa, ni nakon tri godine i brojnih zahtjeva, „još uvijek ne znamo šta se dogodilo sa telefonom Fon der Lajen, gdje su poruke sačuvane i da li su razmjenjivane preko laptopa ili drugog uređaja“.

Uprkos tome što se Komisija formalno ne oglašava o toku procesa, očekuje se da će ishod ovog slučaja dugoročno uticati na način rada evropskih institucija – i možda redefinisati pojam političke odgovornosti u savremenoj Evropi.