Video
„Mi ćemo donijeti zakon i mi ćemo sprovesti lokalne izbore. Oni kažu da ih neće priznati. Dobro, ne morate. Mi ćemo ih priznati. Sve i jedna opštinska komisija će odbiti Centralnu izbornu komisiju (CIK). Mi imamo tu moć da to uradimo i mi ćemo sprovesti izbore po našim pravilima“, rekao je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik krajem prošle godine, neposredno nakon najave visokog predstavnika Kristijana Šmita da će nametnuti izmjene Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, ukoliko domaći lideri ne postignu dogovor.
Dogovor nije postignut, Šmit je od tada u dva navrata mijenjao Izborni zakon BiH, a za entitetski Izborni zakon ostala je još jedna stepenica na koju vlast u RS korača sledeće sedmice. U najkraćoj javnoj raspravi do sada od nacrta do predloga, entitetski izborni zakon stavljen je na dnevni red Narodne skupštine RS, jer nije bilo dogovora s koalicionim partnerima na državnom nivou da se po zahtjevu Dodikovih SNSD Šmitove izmjene odbace u Parlamentu BiH.
Izbori upitni?
„Niko iz zemalja koje često upućuju primjedbe Republici Srpskoj nije osporio ustavni osnov za donošenje izbornog zakona, jer u Ustavu Bosne i Hercegovine piše da CIK bira člana Predsjedništva BiH i članove Parlamentarne skupštine BiH, dok Republička izborna komisija (RIK je naziv entitetske Izborne komisije u RS, prim.ur.) bira predsjednika Republike Srpske, poslanike u parlamentu RS i sprovodi lokalne izbore“, rekao je Stevandić, navodeći da je „Šmit svojim odlukama proizveo krizu“.
Kriza bi ovoga puta mogla da se prelije po dubini s obzirom na to da je zbog ostavki članova RIK, ali i nekih opštinskih i gradskih izbornih komisija, sprovođenje izbora u oktobru dovedeno u pitanje. CIK zakonski mora da raspiše izbore 150 dana prije izbora, odnosno u prvoj polovini narednog mjeseca. U uslovima političkog haosa kakav sada vlada u čitavoj BiH, situaciju je dodatno zakomplikovao poziv entitetske vlade u Banjaluci članovima izbornih komisija na nižim nivoima da podnesu ostavke. Pet od sedam članova RIK taj zadatak su već izvršili.
„Izbore ne sprovodi ni CIK, ni RIK, već Sekretarijat, a pravi rudarski posao obavlja se u opštinskim i gradskim izbornim komisijama i biračkim odborima“, rekao je, nakon podnošenja ostavke, predsjednik RIK Oliver Blagojević. On je predložio da se odmah imenuje 50 pojedinaca koji bi radili na organizaciji predstojećih izbora.
Prema nepotvrđenim informacijama, neki članovi pojedinih opštinskih i gradskih komisija takođe su podnijeli ostavke, ali samo kadar vladajuće koalicije. Opozicija u RS poručuje da neće učestvovati u toj predstavi.
Opozicija protiv Izbornog zakona RS
„Nisam za to da ljudi iz Srpske demokratske stranke (SDS), koji su izabrani u opštinske i gradske izborne komisije, podnose bilo kakve ostavke iz prostog razloga što to nije legalno. Njih su predlagale lokalne i gradske skupštine, a mandat im je dat uz saglasnost CIK“, kaže predsjednik opozicione SDS Milan Miličević, ističući da ta stranka neće podržati usvajanje entitetskog Izbornog zakona.
Na bojkot se spremaju i ostale partije opozicije, smatrajući da je učešće na izborima, koje priprema vlast u RS, unapred izgubljena bitka. Za to vrijeme stiže upozorenje iz Centralne izborne komisije opštinskim i gradskim komisijama. CIK ističe da se moraju ispuniti obaveze iz Izbornog zakona prema kojem su svi imenovani dužni da postupaju nezavisno, nepristrasno i da se ne povode za političkim interesima i političkim naredbama.
„Očekujem od izbornih komisija njihovo zakonito i profesionalno postupanje, sve u cilju zakonite pripreme i sprovođenja nadolazećih lokalnih izbora“, rekla je predsednica Centralne izborne komisije BiH Irena Hadžiabdić.
Dvije komisije
„Izbore u BiH raspisuje Centralna izborna komisija, koja je odgovorna za njihovo zakonito sprovođenje. U taj proces obavezno moraju da budu uključene gradske i opštinske izborne komisije“, kaže bivši član CIK Vehid Šehić, navodeći da je tačno da i entiteti mogu da imaju svoje izborne komisije, ali da su glavni nosioci izbornog procesa CIK i lokalne komisije.
„Ukoliko bi neko nezakonito preuzeo ingerencije Centralne izborne komisije, u tom slučaju bi bio upitan legitimitet čitavog izbornog procesa i izbornih rezultata“, kaže Šehić.
Uvjerenja o osvojenim mandatima izdaje Centralna izborna komisija i po važećem zakonu nijedna druga opcija nije moguća. U slučaju da se nakon usvajanja entitetskog zakona preuzme i dio tih ingerencija, izbori ili ne bi bili održani ili se njihov rezultat ne bi mogao primijeniti, niti bi bilo moguće tako „dualne“ izbore sprovesti, kaže Šehić, koji očekuje da će proraditi razum i odgovornost kod političara u RS da ne idu u usvajanje svog Izbornog zakona.
„Problem će biti ukoliko opštinske i gradske komisije daju ostavke, jer njih biraju lokalne vlasti. Ukoliko podnesu ostavke, CIK BiH ima ingerenciju da izabere te članove“, kaže Šehić i pojašnjava da je samo pitanje da li bi se ta odluka CIK-a u ovoj situaciji prihvatila. Zvaničnici RS su u nekoliko navrata ponovili da, nakon što zakon bude stupio na snagu, „sertifikati CIK-a neće vrijediti ništa“.
Ukaz i sudski proces
Ipak, Šehić vjeruje da će doći do smirivanja političkih odnosa, ali i da će, ako RS usvoji svoj Izborni zakon, to biti s odloženim dejstvom.
„Ako usvoje zakon, vjerovatno će postojati odredba kojom se prolongira njegova primjena do ispunjavanja nekog uslova. Tako da vjerovatno neće ni biti implementiran“, zaključuje Šehić.
Preporučeno
Zakon RS, koji predviđa da izbore na teritoriji tog entiteta sprovodi isključivo RIK na lokalnom nivou, potpisuje predsjednik RS. Međutim, zbog prethodnog ukaza na Zakon o neobjavljivanju odluka visokog predstavnika na teritoriji RS, Milorad Dodik već je u sudskom procesu na osnovu izmena Krivičnog zakona koje je nametnuo upravo Kristijan Šmit. Sudeći po dosadašnjoj praksi, Šmit će i ovaj zakon da proglasi ništavnim, što bi opet moglo da otvori krug novih kriza.
