Video
Ankara bi mogla da podrži ulazak Finske u NATO, ali ne i Švedske, poručio je Redžep Tajip Erdogan, turski predsednik.
On je kritikovao Švedsku zato što odbija da izruči desetine ljudi navodno povezanih sa kurdskim vojnim grupama i drugim kritičarima njegove vlasti.
„Ako zaista želite da se priključite savezu, moraćete da nam predate te teroriste”, izjavio je Erdogan.
Njegovi komentari usledili su nekoliko dana pošto je Turska zaustavila pregovore o ulasku ovih zemalja u NATO alijansu.
Potez je podstaknut nizom protesta koji su se organizovali širom Stokholma, glavnog grada Švedske, a na jednom je zapaljen i primerak Kurana, svete muslimanske knjige.
Švedski zvaničnici su osudili proteste, ali su branili pravo na slobodu govora.
Švedska i Finska su aplicirale za članstvo u vojnom savezu pošto je Rusija napala Ukrajinu.
Dve skandinavske države decenijama su bile vojno neutralne.
Za njihov prijem moraju da glasaju sve članice NATO pakta, ali Turska i Mađarska za sada odbijaju to da urade.
Erdogan je rekao da će Turska možda uputiti drugačiji odgovor Finskoj, dodajući da će „Švedska biti šokirana.”
„Dali smo Švedskoj spisak na kom je 120 ljudi i rekli smo joj da protera te teroriste sa sopstvene teritorije.
„Ako ih ne isporučite, onda ništa, žao nam je”, poručio je Erdogan.
Švedska ima znatno veću kurdsku dijasporu u odnosu na Finsku, zato su njeni pregovori sa Ankarom oko NATO članstva burni.
Turska je pozvala Švedsku da se distancira od Kurdske radničke partije koju Turska, Evropska unija i Amerika vide kao terorističku organizaciju.
Kao odgovor, Švedska je odobrila ustavni amandman kojim se omogućuje stvaranje oštrijih zakona protiv terorizma koje je tražila Turska.
I Švedska i Finska su ukinule zabrane prodaje vojne opreme Turskoj, uvedene posle vojne intervencije Ankare u Siriji 2019. godine.
Ali, Turska je oštro kritikovala Švedsku povodom nedavnih održanih protesta u Stokholmu, na kom je jedna prokurdska grupa obesila lutku sa Erdoganovim likom.
Turski predsednik je početkom januara rekao da će predsednički izbori u državi biti najkasnije do 14. maja.
Peka Havisto, finski ministar spoljnih poslova ukazao je da pritisak usled predstojeći izbora doveo do „zagrevanja” razgovora unutar Turske i da bi pregovore trebalo pauzirati.
Diplomata je takođe naglasio da bi njegova zemlja trebalo da postane punopravni član NATO alijanse u isto vreme kada i Švedska.
Preporučeno
Havisto je prethodno tvrdio da bi Finska mogla da bude primorana da se priključi savezu bez susedne Švedske.
