Video
Najviše građana je zabrinuto zbog sukoba u blizini EU (72 odsto), zatim terorizma (67), sajber napada iz zemalja van EU (66), prirodnih katastrofa pogoršanih klimatskim promjenama (66) i nekontrolisanih migracionih tokova (65).
Široko rasprostranjeni razlozi za zabrinutost su i rizici vezani za komunikaciju, kao što su dezinformacije (69 odsto), govor mržnje na mreži i van nje (68), lažni sadržaj generisan vještačkom inteligencijom (68), nedovoljna zaštita podataka (68) i prijetnje slobodi izražavanja (67).
Istraživanje, sprovedeno od 6. do 30. novembra, pokazalo je da 89 odsto građana smatra da članice EU treba da budu ujedinjenije u suočavanju s tim globalnim pretnjama, 73 odsto da je Uniji potrebno više sredstava za rešavanje globalnih izazova, a 86 odsto želi da EU ima snažniji glas na međunarodnoj sceni.
“Geopolitičke turbulencije imaju veliki uticaj na percepciju Evropljana, pri čemu većina (52 odsto) kaže da je pesimistična u pogledu budućnosti svijeta, 39 odsto je pesimistična u pogledu budućnosti EU, a 41 odsto u pogledu budućnosti svoje zemlje. Izgledi deluju svetlije na individualnom nivou, sa više od tri četvrtine Evropljana (76 odsto) koji su rekli da su optimistični u pogledu sopstvene i budućnosti svoje porodice”, saopštio je Evropski parlament.
Dvije trećine Evropljana bi htjelo da EU ima veću ulogu u njihovoj zaštiti od globalnih kriza i bezbjednosnih rizika.
Da bi ojačala svoju poziciju uz svijetu, EU bi prema mišljenju 40 odsto ispitanika trebalo prvenstveno da se fokusira na odbranu i bezbjednost, 32 odsto smatra da fokus treba da bude na konkurentnosti, ekonomiji i industriji, a 29 odsto na energetskoj nezavisnosti.
Predsjednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola rekla je da geopolitičke tenzije oblikuju svakodnevni osjećaj bezbjednosti Evropljana.
“Građani očekuju da EU štiti, da bude spremna i djeluje zajedno. To je upravo ono što jača i samopouzdanija Evropa mora da pruži. Evropa je naš najjači štit”, kazala je Mecola.
Prema rezultatima jesenjeg Eurobarometra, na unutrašnjem planu, inflacija i troškovi života su na vrhu prioriteta kojima Evropski parlament treba da se bavi, za 41 odsto građana, dok su privreda i radna mjesta na prvom mjestu za 35 odsto građana, što je pet procentnih poena više nego u maju 2025.
Iako većina ispitanika očekuje da će njihov životni standard ostati stabilan u narednih pet godina, 28 odsto njih je reklo da misli da će opasti, s najvećim procentom u Francuskoj (45 odsto), Belgiji i Slovačkoj (40 odsto).
U pogledu osnovnih vrijednosti koje najviše žele da Evropski parlament brani u Uniji i širom sveta, za većinu građana EU na prvom mjestu je mir (52 odsto), zatim demokratija (35), sloboda govora (23), ljudska prava (22) i vladavina prava (21).
Stavovi prema EU i njenim institucijama su i dalje pozitvni, iako u malom padu u odnosu na istraživanje iz maja.
Povoljnu sliku o EU ima 49 odsto ispitanika, odnosno tri procentna poena manje, dok 17 odsto ima negativnu sliku.
O Evropskom parlamentu pozitivno mišljenje ima 38 odsto ispitanika, takođe tri procentna poena manje, a 20 odsto negativnu.
Većina građana vjeruje da je članstvo njihove zemlje u EU dobra stvar – 62 odsto, što je povećanje od dva poena od 2024. godine.
Mladi između 15 i 30 godina imaju bolju percepciju o EU i EP, optimističniji su u pogledu budućnosti i imaju veća očekivanja od Unije.
Preporučeno
U istraživanju je učestvovalo više od 26.000 ljudi u svih 27 članica EU.
