Video
Evropska komisija je prošlog mjeseca preporučila da počnu formalni pregovori o pridruživanju sa Ukrajinom i Moldavijom. 27 šefova vlada EU trebalo bi da razgovaraju o pijredlogu na samitu u Briselu ove nedjelje – iako je mađarski premijer Viktor Orban više puta rekao da se protivi otvaranju pregovora sa Kijevom.
Proširenje je postalo hitan prioritet EU otkako je Rusija započela svoj rat Ukrajini. Komisija je u novembru takođe podržala pregovore o prijemu sa Bosnom i Hercegovinom – kada Sarajevo bude spremno – i preporučila Gruziji da dobije status zemlje kandidata.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je u ponedjeljak da bi bilo „poražavajuće“ za Kijev i EU ako samit ne podrži početak pregovora o pridruživanju. „Ne mogu da zamislim… Ne želim ni da govorim o posljedicama“, rekao je Kuleba.
Anketa šest država članica EU za Evropski savjet za spoljne odnose (ECFR) pokazala je značajnu podršku kandidaturama Ukrajine i, u manjoj mjeri, Moldavije i Crne Gore, ali i duboku ekonomsku i bezbjednosnu zabrinutost.
Međutim, bilo je široko rasprostranjeno protivljenje eventualnom pristupanju Turske, posebno, kao i izrazito hladan odgovor na izglede da se Albanija, Bosna, Gruzija, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija pridruže uniji.
Dok će se ovonedjeljni samit fokusirati na puteve ka članstvu za Ukrajinu i druge, debata o tome kako tačno to postići „jedva je počela“, rekao je Pjotr Buras, viši saradnik za politiku ECFR-a, koji je pozvao na „konkretan vremenski okvir“ za pristupanje.
„Geopolitička retorika iz Brisela prikriva duboku zabrinutost zemalja članica zbog potencijalnih posljedica proširenja i široko rasprostranjeni skepticizam u pogledu sposobnosti EU da apsorbuje nove članice“, rekao je Buras.
Vremenski okvir bi pružio prostor za unutrašnje reforme EU, izgradio otpornost i pokazao javnosti zašto je proširenje neophodno, rekao je on. Engjellushe Morina, još jedan viši saradnik ECFR-a, rekao je da bi samit mogao biti „najvažniji u novijoj istoriji EU“.
Anketa je pokazala najveću podršku za ulazak Ukrajine u Dansku (50%) i Poljsku (47%), a mišljenje je otprilike podeljeno u Rumuniji (32% za, 29% protiv), Njemačkoj (37% za, 39% protiv) i Francuskoj (29% za, 35% protiv). Austrija je bila protiv 52%.
Međutim, 45% ispitanika je zabrinuto da bi pridruživanje Ukrajine negativno uticalo na bezbjednost EU, dok je 25% smatralo da će je poboljšati, dok 39% veruje da će ulazak Kijeva negativno uticati na bezbjednost njihove zemlje.
Mnogi Evropljani nisu videli nikakvu ekonomsku korist od ukrajinskog članstva. Dok je 43% ispitanika u Poljskoj i 37% u Rumuniji vidjelo pozitivan uticaj na ekonomiju EU, 54% u Danskoj i 46% u Austriji je predvidjelo trošak.
Postojala je i bojazan od uticaja proširenja na političku moć EU u svetu. Poljska i Danska su bile najoptimističnije u vezi sa ovim, sa 43% i 35% građana koji vjeruju da će pridruživanje Ukrajine imati pozitivan uticaj.
U Austriji (42%) i Njemačkoj (32%), međutim, najzastupljenije je mišljenje da bi članstvo Ukrajine umanjilo političku moć EU u svijetu, dok su ispitanici u Francuskoj i Rumuniji bili ravnomernije podijeljeni.
ECFR je identifikovao jasnu podjelu između „starih“ i „novih“ država članica EU na širem principu proširenja. Ispitanici u Austriji (53%), Njemačkoj (50%) i Francuskoj (44%) su najvjerovatnije smatrali da EU ne bi trebalo da prima nove članice.
Nasuprot tome, u Rumuniji većina (51%), a u Poljskoj veći broj (48%), vjeruje da EU treba da traži proširenje. Danska je bila nešto više od “starih” država članica, sa samo 37% protiv bilo kakvog trenutnog proširenja.
Istraživanje je pokazalo snažno protivljenje mogućnosti pridruživanja Turske EU, pri čemu se 51% anketiranih u šest zemalja protivi toj ideji, a manje od jednog od pet ispitanika podržava bilo kakav napredak ka članstvu Turske.
Evropljani su se takođe ohladili kada su Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Gruzija, Moldavija, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Srbija postale države članice, sa manje od 30% podrške zajedničkom pridruživanju osam zemalja.
Podrška pristupanju bila je najblaža za Kosovo, 20% je reklo da bi trebalo da se pridruži, a 37% da ne bi trebalo, Albanija (24% za, 35% protiv), Srbija (25% za, 35% protiv) i Gruzija ( 25% za, 31% protiv).
Preporučeno
Mišljenja su ravnomjernije podijeljena o Severnoj Makedoniji (26% za, 27% protiv) i Bosni i Hercegovini (28% za, 29% protiv), dok je podrška za Moldaviju (30% za, 28% protiv) i Crnu Goru (30). % u odnosu na 25%) ulazak u EU.
