Takođe, Srbija treba da obezbijedi da humanitatrni cenar u Nišu ne duplira ulogu Koordinacionog centra Evropske komisije za hitne slučajeve, piše u dijelu izvještaja koji se odnosi na civilnu zaštitu.

Na sajtu Srpsko-ruskog humanitarnog centra navodi se da je formiran 2012. na osnovu sporazuma vlada Srbije i Rusije sa ciljem da obezbijedi niz humanitarnih zadataka na teritoriji Srbije i drugih zemalja balkanskog regiona.

U dijelu Komisijinog izvještaja o poglavlju 27 o pitanjima civilne zaštite navodi se da Srbija aktivno učestvuje u Mehanizmu civilne zaštite EU, da je poslala spasilačke timove u Tursku poslije zemljotresa u februaru i učestvovala u radu operativnih timova za slanje humanitarne pomoći Turskoj i Siriji.

Takođe je Srbija u martu preko Mehanizma poslala u Ukrajinu pomoć za popravku štete u energetici nastalu zbog ruskih napada na civilnu infrastrukturu.

Komisija je ocijenila da Srbija ima dobru legalnu osnovu i politiku za upravljanje rizikom od katastrofa zasnovanu na Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Povezani članci

Svijet

Evropska komisija traži od Srbije da ispuni obaveze iz dijaloga s Kosovom i sarađuje po pitanju Banjske

Politika

Kurti: Ako ne bude kažnjena, Srbija će ponoviti zločin

Društvo

Petrović: Pjesma ,,Srce Srbije” namijenjena Srbima koji su zagledani u EU umjesto u Crnu Goru, u pripremi nova pjesma

Izmjene tog zakona planirane su za 2023. kako bi se otklonili manji nedostaci i uveli novi instrumenti za osnaživanje uključenih na lokalnom nivou.

Ocijenjeno je i da je Srbija u proteklih godinu dana unaprijedila spremnost i kapacitete za reagovanje i da je pokrenula onlajn registar rizika od katastrofa, u skladu sa odgovarajućom uredbom EU, a koji pruža podatke u realnom vremenu.

Komisija je navela i da se Srbija nije povezala sa Zajedničkim komunikacionim i informacionim centrom za vanredne sitacije EU (CESIC) ali je izrazila interesovanje da se priključi verziji „samo za čitanje“ dostupnoj zemljama koje učestvuju u Mehanizmu.