Video
Kurti je na samitu Zapadnog Balkana, koji se održava u Prištini, ukazao da je Srbija, u trenutku kada Rusija nastavlja sa okupacijom Ukrajine, postigla dva sporazuma sa zvaničnom Moskvom.
Radi se o sporazumu oko snabdijevanja gasom na tri godine i Planu konsultacija ministarstava spoljnih poslova dvije zemlje za naredne dvije godine.
U maju, kada je Srbija postigla sporazum o snabdijevanju ruskim gasom, saopštila je da isti predviđa kupovinu gasa po tri puta jeftinijoj cijeni od onog koji se nalazi na evropskom tržištu. Taj dogovor je postignut u trenutku kada je Rusija inicirala zabranu isporuke gasa evropskim zemljama, tako što je podigla cijene i produbila energetsku krizu.
Kada je riječ o Planu konsultacija ministarstava spoljnih poslova u naredne dvije godine, koji su Srbija i Rusija potpisale septembra, Beograd je saopštio da sa Moskvom takve sporazume ima od 1996. godine, te da se oni potpisuju na svake dvije godine. Ipak taj Plan je naišao na kritike Evropske unije i SAD. Brisel je tada izrazio zabrinutost zbog “jačanja” saradnje između Srbije i Rusije.
“Odavno znamo da Srbija želi da obezbijedi sve, uključujući rusko oružje, kineske investicije, evropske fondove, ali i američku toleranciju. Međutim, invazija Rusije (na Ukrajinu) je otkrila nešto čega smo se jako plašili, ali nismo znali sa sigurnošću: Suočen sa izborom između demokratije i autokratije, Beograd svakog dana šalje jasne signale da će izabrati ovo drugo”, rekao je Kurti.
On je podsjetio i da Srbija odbija da uskladi svoju politiku sa Evropskom unijom, te Rusiji uvede sankcije zbog pokretanja invazije na Ukrajinu.
Kurti je dodao i kako Srbija predstavlja “prijetnju” miru u regionu Zapadnog Balkana.
“Da je Rusija demokratska zemlja vjerovatno nikada ne bi napala Ukrajinu. Takođe, da je Srbija demokratska a ne jednopartijska država, u kojoj opozicija nema šanse da pobijedi, ona ne bi bila tako velika prijetnja dugoročnom miru u našem regionu. U tom smislu, napori predsjednika (SAD Džoa) Bajdena da promoviše demokratske vrijednosti širom svijeta mogu se posmatrati kao napori da se održi mir među narodima. Suprotno tome, autokrate okreću leđa svom narodu”, rekao je on.
Zvanični Beograd nije uveo sankcije Rusiji ali podržava teritorijalni integritet Ukrajine. Takođe, Srbija je podržala nekoliko rezolucija u Ujedinjenim nacijama, kojima se Rusija osuđuje zbog invazije na Ukrajinu.
Na samitu pod nazivom “Održivi rast, prosperitet i stabilnost na Zapadnom Balkanu” učestvovao je i ambasador SAD u Prištini Džefri Hovenijer, koji je poručio da Sjedinjene Države podržavaju put Kosova ka evroatlantskim integracijama.
Rekao je i da dijalog Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, koji se od 2011. vodi posredstvom Evropske unije, mora biti okončan.
“Želimo da se dijalog završi i da Kosovo postane članica NATO-a”, rekao je on.
Preporučeno
Ambasador SAD je zaključio i da je na Kosovu potrebno više raditi na ekonomskom rastu, jer se zemlja suočava sa izazovima u ekonomskom sektoru i privlačenju stranih investitora.
