Video
Puno trenutaka u Briselu proteklih dana bilo je blizu loma. No, ipak, niko nije odšetao od stola.
Ulog je veliki – nezapamćena recesija uz pandemiju, ali i pokazivanje evropskog jedinstva u krizi – na šta gledaju građani, ali i finansijska tržišta na kojima će se Evropa zaduživati. Čelnici su se razišli zorom da bi se popodne vratili u zgradu Evropa.
“Nakon dugih pregovora radili smo na okviru mogućeg dogovora. To je korak naprijed i daje nam nadu da bi do sporazuma moglo doći danas, odnosno da je sporazum moguć”, smatra njemačka kancelarka Angela Merkel.
Glavne tačke sukoba od početka su ukupni iznosi budžeta i fonda za oporavak, odnos bespovratnih sredstava i zajmova koji će biti na raspolaganju zemljama članicama, pitanje evropske kontrole nad nacionalnim alokacijama i kriterijuma, vezivanje uz vladavinu prava i iznos rabata za takozvane štedljive zemlje.
Iskrilo je i na ličnom nivou i oko toga mogu li u ovoj situaciji lične političke pozicije biti toliko veliko uporište da se ljulja cio koncept za kontinent. Jesu li rascjepi sever-jug, istok-zapad i dalje toliko veliki?
“Ima nade za kompromisom, no ništa nije gotovo i ostajem veoma oprezan. Napredak smo učinili po pitanju opsega fonda za oporavak i bespovratnih sredstava, koje su i najosjetljivija tačka razgovora. Ako se ne približimo oko stvari kao što su vladavina prava i klimatski uslovi i ne pristupimo svemu u duhu kompromisa, završićemo tako da ćemo plaćati više”, rekao je francuski predsjednik Emanuel Makron.
Uoči nastavka samita, oštrim riječima EU čelnicima obratio se predsjednik Evropskog parlamenta.
“Zabrinuti smo za budućnost u kojoj se solidarnost i evropsko zajedništvo – gube. Evropski parlament objavio je svoje prioritete i očekuje da se oni ispune. Višegodišnji finansijski okvir mora biti u stanju da se pozabavi ključnim izazovima s kojima se suočava Evropa, poput Zelenog sporazuma, digitalizacije, ekonomske otpornosti i borbe protiv nejednakosti. Novi vlastiti resursi odmah su nam potrebni. Takođe, trebamo i mjere koje bi osigurale odbranu vladavine prava. Parlament je tražio ukidanje rabata. Ako se ovi uslovi ne ispune u dovoljnoj mjeri, Evropski parlament neće dati svoju podršku”, rekao je predsednik EP David Sasoli.
Preporučeno
Hrvatski premijer Andrej Plenković, poput evropskog centra, smatra kako je jedini adekvatan odgovor na ovako veliku krizu jednako veliki plan. Njime bi se u budućnosti sa strateškim ciljem klimatske neutralnosti, trebalo napokon i poravnati razlike na kontinentu. Negdje u daljini i puno je veće pitanje – budućnosti koncepta Evropske unije.
