Prvi je bio predlog o uvođenju strožih pravila u Krivični zakonik i pokrenuli su ga poslanici vladajućih socijaldemokrata i opozicionih demohrišćana. Drugi su inicirale druge dvije vladajuće stranke – liberali i Zeleni, prenosi dpa.
Početkom 2020. Ustavni sud Njemačke presudio je da je zabrana pomoći pri samoubistvu u suprotnosti sa ličnim pravom na opredjeljenje za umiranje. Sudije su utvrdile i da pravo na odluku o umiranju podrazumijeva i slobodu da se sopstveni život prekine uz dobrovoljnu asistenciju trećih lica.
Ovaj dio presude otvorio je vrata za mogućnost asistiranog samoubistva, ali i izričito uveo obaveze kao što su savjetovanje i obavezno čekanje, a sve je rezultiralo posljednjim predlozima u Bundestagu.
Cilj oba predloga bio je da se stvore uslovi i uvedu zahtjevi za vremenska ograničenja i obavezna savjetovanja, kako bi se regulisala eutanazija odraslih.
Socijaldemokrate i demohrišćani su bili predložili novi član krivičnog zakonika: „Ko u namjeri da podstakne samoubistvo drugog lica, na komercijalnoj osnovi pruži, pribavi ili posreduje mogućnost za to, kazniće se zatvorom do tri godine ili novčanom kaznom.“
Predlog druge grupe poslanika predviđao je propise van Krivičnog zakonika. U pitanju je bio zakon koji bi „zaštitio pravo ličnog izbora na umiranje i regulisao pitanja asistiranog samoubistva“.
Preporučeno
Predlog je glasio: „Svako ko želi da okonča svoj život po sopstvenoj želji ima pravo da zatraži pomoć.“ Ljekarima bi u tom slučaju bilo dozvoljeno da prepišu odgovarajuća sredstva.
Video