Ona ističe da je nova analiza studija o koronavirusu utvrdila da je kod 77 odsto oboljelih od koronavirusa testiranjem uočen djelimični ili potpuni gubitak mirisa.

Rouson smatra da bi prema tom parametru trebalo odlučivati koga bi trebalo slati na testiranje.

Od toga 44 odsto ispitanika bilo je svjesno da je izbubilo čulo mirisa i bez testiranja. 

– Gubitak čula mirisa sam za sebe bolje predviđa dijagnozu od povišene temperature – navodi ona.

Može takođe da dođe i do gubitka ukusa, ali je manje često i često je povezano s gubitkom čula mirisa.

Dr Rouson kaže da interes koji izaziva gubitak mirisa prelazi okvire dijagnostičkih potreba – u pandemiji bi bez čula mirisa moglo da ostane i do 750.000 Amerikanaca i to ima veliki uticaj na njihovu sigurnost i kvalitet života. Sama kaže da mjesec dana svako veče testira vlastito čulo mirisa i učestvuje u studiji koja bi mogla da dovede do veće kliničke studije.

Test se sastoji od tri trake od kojih dvije nemaju nikakav miris, a treća sadrži poznate mirise kafe, čokolade, kokica i gasa. Ispitanici moraju da odrede koja traka sadrži mirise, o kojim se mirisima radi i kojeg su intenziteta. Dr Rouson kaže kako može da zamisli da veći poslodavci uvedu test mirisa i da bi cijena jednog testa mogla da bude dolar, a ljude koje taj test izdvoji kao suspektne potom upute na skuplje testiranje na koronavirus.

Za one koji žele da u svojoj kući testiraju miris dr Rouson kaže da su im na raspolaganju brojni proizvodi, poput kafe, parfema, bosiljka, ruzmarina, paste za zube s mirisom mentola, ruža. Čulo mirisa može da bude oštećeno i kod osoba s Parkinsonovom ili Alchajmerovom bolešću pa bi takvi testovi mogli da podstaknu lekare da ispitaju i mogućnost postojanja tih neurodegenerativnih bolesti.

Gubitak mirisa pojavljuje se i kod gripa, ali ne tako često kao kod kovida i oko 60 odsto oboljelih od gripa povrati čulo mirisa.

Dr Rouson očekuje sličnu brzinu oporavka i kod oboljelih od koronavirusa. Ona dodaje da gubitak mirisa smanjuje zadovoljstvo jedenja i da može odvesti u gubitak apetita. Isto tako zbog gubitka mirisa ljudi ne mogu da prepoznaju pokvarenu hranu ili curenje gasa.

Iznenađujuće je što su ljudi koji su izgubili miris često govorili da imaju osjećaj manje povezanosti s drugima.

– Čini se da postoji hemijska komunikacija među ljudima koja je ispod praga svjesnos – kaže Rouson i dodaje da su mirisi važni jer često bude sjećanja.

Rouson kaže kako za sada nema načina da se liječi gubitak čula mirisa.