Video
Šta je Nagorno-Karabah
Nagorno-Karabah je teritorija na južnom Kavkazu, međunarodno priznata kao dio Azerbejdžana, ali većinom njome upravlja Republika Artsah (ranije nazvana Republika Nagorno-Karabah). Azerbejdžan nije vršio političku vlast nad regionom od 1988. godine.
Od završetka sukoba 1994. godine, predstavnici vlasti Jermenije i Azerbejdžana održavali su, uz povremene oružane čarke, mirovne pregovore uz međunarodno posredovanje.
Korijeni sukoba
Sukob Jermenije i Azerbejdžana oko Nagorno-Karabaha vuče korijene iz odluka koje su donijete tokom sovjetizacije Zakavkazja. Poslije boljševičke okupacije Azerbejdžana, Jermenije i Gruzije, sovjetske vlasti su obećale da će dodijeliti Karabah Jermeniji, zajedno sa Nahčivanom i Zangezurom (pojas zemlje koji razdvaja Nahčivan od Karabaha).
Međutim, kako bi smirio ambicije Turske, Sovjetski Savez je pristao na podjelu pod kojom će Zangezur pasti pod kontrolu Jermenije, dok će Karabah i Nahčivan biti pod kontrolom Azerbejdžana. Kao rezultat te odluke Autonomna oblast Nagorno-Karabah je osnovana u sastavu SSR Azerbejdžana 7. jula 1923. godine.
Uvertira u rat
Kako se bližio kraj Sovjetskog Saveza krajem 1980-ih i početkom 1990-ih, ponovo se postavilo pitanje Nagorno-Karabaha.
Optužujući vladu SSR Azerbejdžana da je sprovela prisilnu azerifikaciju regiona, većinsko jermensko stanovništvo je, uz podršku SSR Jermenije, pokrenulo pokret za prelazak autonomne oblasti pod njihovu teritoriju.
Granice oblasti povučene su tako da uključuju jermenska sela i da isključe što je više moguće azerbejdžanska sela. U avgustu 1987. godine, karabaški Jermeni poslali su Moskvi peticiju za uniju sa Jermenijom sa desetinama hiljada potpisa.
Pošto je Moskva odbila zahtjeve Jermena, 22. februara 1988. godine došlo je do prvog direktnog sukoba u kojem su stradala dva Azerbejdžanca i 50 jermenskih seljaka.
Rat
Decembra 1991. godine, na referendumu koji su bojkotovali lokalni Azerbejdžanci, Jermeni u Nagorno-Karabahu odobrili su stvaranje nezavisne države. Odmah potom započeli su oružani sukobi između Azerbejdžana načiju stranu je stala Turska i Nagorno-Karabaha koji je dobio direktnu podršku Jermenije.
Primirje
Do maja 1994. Jermeni su kontrolisali 14 odsto teritorije Azerbejdžana. U toj fazi, azerbejdžanska vlada je prvi put tokom sukoba prepoznala Nagorno-Karabah kao treću stranu u ratu i započela direktne pregovore sa vlastima Karabaha. Kao rezultat, primirje je postignuto 12. maja 1994. godine uz posredovanje Rusije.
Stalne tenzije i oružani incidenti
Uprkos primirju, zabilježeni su brojni oružani inicidenti između jermenskih i azerbejdžanskih vojnika. Generalna skupština UN je 2008. usvojila Rezoluciju kojom “zahtijeva trenutno, potpuno i bezuslovno povlačenje svih jermenskih snaga sa svih okupiranih teritorija Azerbejdžanske Republike”.
Preporučeno
Početkom aprila 2016. godine azerbejdžanske i jermenske snage ponovo su se sukobile na liniji razgraničenja. Jermensko Ministarstvo odbrane tvrdilo je da je Azerbejdžan započeo ofanzivu za zauzimanje Nagorno-Karabaha. Tokom borbi ubijeno je najmanje 30 vojnika – 12 na strani Azerbejdžana, a ostalih 18 na jermenskoj.
