Ključni dio dogovora tiče se kreiranja nove politike. Naime, Evropska komisija će biti ta kojaće se masovno zaduživati na tržištu, a potom će veči dio te gotovine dati onim zemljama kojima je ekonomski podsticaj hitno potreban, dakle neće pozajmiti novac državama-članicama.
Lideri su se složili da se Komisija jeftino zaduži na tržištu za 750 milijardi eura koristeći svoj besprekorni trostruki A rejting, a 390 milijardi eura će se podijeliti u vidu bespovratne pomoći dok će 360 milijardi biti jeftini krediti.
Nove vrste poreza služiće za otplatu zajmova
Dogovor podrazumijeva i set mjera i politika koje će države-članice risiliti da generišu gotovinu kako bi Komisija do 2058. godine otplatile pozajmice. Stoga će Njemačka, Švedska i Holandija izgubiti trenutni rabat na iznos PDV-a koji prenose u EU. Zemlje EU će uvesti porez na nerecikliranu plastiku i prihod od toga proslijediti u blagajne EU.
Predviđa se da se od 2023. godine uvede porez na robu koja se uvozi u EU iz zemalja koji imaju niže standarde emisije ugljen-dioksida od bloka. Sem toga, predviđa se uvođenje i poreza na finansijske transakcije kao druga opcija jer je dobijanje novca od širenja sistema trgovanja emisijama došlo do pomorskog i vazduhoplovnog sektora.
Ovi novi porezi služiće isključivo za otplatu 750 milijardi eura zajmova, ali će takođe postati i dio evropske realnosti u narednih 38 godina.
Bespovratna sredstva će biti dodijeljena onim članicama koje budu imale planove koji će ojačati njihov potencijal za ekonomski rast, stvoriti nova radna mjesta i društveno-ekonomsku otpornost njihovih ekonomija.
Ti planovi će, takođe, morati da podstaknu ekonomije da se dodatno digitalizuju i postanu “zelene”, odnosno da smanje zagađenje i novi ugljendioksida, a sve u skladu sa godišnjim preporukumama Evropske komisije.
Bespovratna pomoć zavisiće od vladavine prava
Za isplatu bespovratne pomoći biće neophodno odobrenje kvalifikovane većine Vlada EU, kao i ispunjavanje propisanih ciljeva. Ukoliko bilo koja Vlada EU iskaže uvjerenje da propisani ciljevi nijesu ispunjeni, može zatražiti raspravu tim povodom u roku od tri mjeseca.
Sem toga, bespovratna pomoć će biti povezana sa poštovanjem vladavine prava – što je bio uslov kojem su se posebno protivile Poljska i Mađarska, koje su ionako već niz godina na meti kritika evropskih institucija zbog svojih sve više autoritarnih političko-pravnih praksi.
Međutim, države-članice neće biti potpuno politički spućene. Ukoliko Komisija smatra da postoje „evidentni generalizovani nedostaci u dobrom upravljanju vlasti država članica u pogledu poštovanja vladavine prava“, ona može da predloži mjere protiv članice ali za to mora imati podršku kvalifikovana većina vlada.
Preporučeno
Da bi obezbijedili podršku za plan oporavka, neto doprinosiocima budžeta EU poput Holandije, Švedske, Austrije, Danske i Njemačke, biće odobreno smanjenje sredstava koje izdvajaju u zajednički budžet i doprinose u odnosu na prethodne godine kada je veličina doprinosa u zajedničku kasu zavisila od veličine njihovih ekonomija.
Video