Služba civilne zaštite Pojasa Gaze saopštila je AFP-u da je povećan broj umrle odojčadi zbog „teške gladi i neuhranjenosti“ i da su u protekloj nedjelji bila najmanje tri takve smrti.

„Ti slučajevi nisu posljedica direktnog bombardovanja, već gladi, nedostatka hrane za bebe i odsustva osnovne zdravstvene zaštite“, rekao je portparol Mahmud Basal.

Stanovnici, UN i humanitarne organizacije redovno objašnjavaju da je iscrpljivanje zaliha izazvalo nagli porast cijena ono malo hrane na pijacama Gaze.

 Svjetski program za hranu je početkom jula prenio da je cijena brašna za hljeb bila 3.000 puta veća nego prije rata.

Humanitarna fondacija za Gazu (GHF), koju podržavaju SAD i Izrael, nedavno je za humanitarnu situaciju u Gazi okrivila palestinski islamistički pokret Hamas, čiji je napad na izraelsko tlo 7. oktobra 2023. godine pokrenuo rat.

„Uzimaju besplatnu hranu, a zatim je preprodaju. Čuvaju je za svoje borce. Koriste je za regrutovanje“, navela je GHF na platformi Iks (X).

Direktor Svetskog programa za hranu Karl Skau (Carl) koji je posjetio Gazu početkom jula, rekao je da je to „najgora situacija“ koju je ikada doživeo.

„Jedan otac koga sam upoznao izgubio je 25 kilograma za dva mjeseca. Ljudi gladuju, iako imamo hranu odmah preko granice“, rekao je Skau.

Izrael je uveo potpunu blokadu Gaze početkom marta, sprječavajući ulazak bilo kakve pomoći na tu teritoriju dok malobrojnim kamionima nije ponovo dozvoljeno da ulaze krajem maja.

„Naše kuhinje su prazne. Sada služimo toplu vodu sa malo tjestenine“, rekao je Skau.

Agencija UN za izbeglice (UNRWA) saopštila je u subotu da ima dovoljno hrane da prehrani više od dva miliona stanovnika Gaze duže od tri mjeseca, ali joj nije dozvoljeno da je transportuje na teritoriju.

 Ljekari bez granica (MSF) su prošle nedjelje saopštili da njihovi timovi u Gazi biljže najveći broj slučajeva neuhranjenosti ikada zabilježen u regionu.