Video
U ukupnom broju zaposlenih žena starosti od 15 do 64 godine, u trećem kvartalu 2022. godine 28 odsto žena radilo je nepuno radno vrijeme, kod muškaraca je taj procenat daleko niži – osam odsto.
U trećem kvartalu prošle godine, 48 odsto žena, gotovo polovina, u osnovnim zanimanjima bila je zaposlena sa nepunim radnim vremenom u odnosu na 19 odsto zaposlenih muškaraca.
Ova kategorija se, između ostalog, odnosi na pomoćnike, čistače ili pomoćnike u pripremi hrane.
U zanimanjima kao što su uslužni i prodajni radnici 35 odsto žena nije imalo puno radno vrijeme, s druge strane, u takvoj poziciji bilo je 15 odsto muškaraca.
I među tehničarima i stručnim saradnicima 26 odsto od ukupnog broja zaposlenih žena bilo je na ugovorima koji ne podrazumijevaju puno radno vrijeme.
Najmanja razlika između udijela radnika sa nepunim radnim vremenom među ženama i muškarcima registrovana je u kategorijama menadžerskih zanimanja, 10 odsto žena prema tri odsto muškaraca i među rukovaocima postrojenja i mašina (13 odsto prema pet odsto).
Žene imaju veći udio radnika sa nepunim radnim vremenom u svim zemljama EU, navodi Eurostat, osim u Rumuniji gde je udio muškaraca veći – četiri odsto kod muškaraca naspram tri odsto kod žena.
U Bugarskoj je udio žena i muškaraca koji rade sa skraćenim radnim vremenom veoma sličan.
Preporučeno
Holandija je zabilježila najveći udio žena koje rade sa skraćenim radnim vremenom, 63 odsto ukupne zaposlenosti prema 24 odsto koliki je procenat muškaraca od ukupnog broja zaposlenih koji ne rade puno radno vrijeme.
