Video
Posebno se poslednjih godina naoružavaju arapske zemlje.
Prodaja krupnog naoružanja poput ratnih brodova, podmornica, aviona i tenkova opala je prošle godine za 16 odsto u odnosu na 2019. godinu, saopštio je u ponedeljak stokholmski Institut za mirovna istraživanja SIPRI.
„Teško je reći kolika je uloga pandemije u problemima u proizvodnji i isporuci. Brojke izgledaju tako, kao da je pad barem dijelom posledica slučajnosti“, kaže Piter Vezeman, stručnjak za pitanje naoružanja iz SIPRI.
Kako su ugovori o nabavci velikog naoružanja često teški više stotina ili čak milijardi eura, dešavaju se velike oscilacije iz godine u godinu. Zato SIPRI radije posmatra veće, petogodišnje periode, a tu pada praktično nema. Između 2016. i 2020. je izvoz krupnog oružja za svega 0,5 odsto manji nego za razdoblje 2011-2015.
Poredeći ta dva razdoblja, najveći skok u izvozu bilježi Francuska (44 odsto više), zatim Njemačka koja prodaje mahom brodove i podmornice (21 odsto više) i Sjedinjene Države (15 odsto više).
Ruski izvoz je u poređenju ove dvije petoljetke pao za čak 22 odsto što se, kako navodi SIPRI, duguje smanjenoj potražnji Indije. Kineski izvoz je pao za 7,8 odsto.
Ali poredak najvećih izvoznika velikog naoružanja ostao je nepromijenjen. Ubjedljivo prednjače SAD sa 37 odsto ukupnog svjetskog izvoza u poslednjih pet godina. Slijede Rusija (20 odsto), Francuska (8,2), Njemačka (5,5), Kina (5,2), te Velika Britanija, Španija, Izrael i Južna Koreja – sve sa oko tri odsto udjela.
Posebno je zanimljiva situacija s uvozom oružja. Države Bliskog istoka povećale su kupovinu oružja za 25 odsto, izvještava SIPRI.
Najveći svjetski uvoznik, Saudijska Arabija, kupila je 61 odsto više oružja u poslednjh pet godina, u odnosu na prethodni petogodišnji period. Porast kupovine naoružanja u Kataru iznosi čak 361 odsto, a u Egiptu 136 odsto.
Preporučeno
Uvoz Ujedinjenih Emirata je doduše pao za 37 odsto, ali je tokom prošle godine ova zalivska zemlja potpisala ugovore za krupne nabavke koje će stići narednih godina.
