Plan za izgradnju ogromnog AI data centra vrijednog 19,2 milijarde dolara u okrugu Edžkomb je propao nakon višemesječnog otpora lokalnog stanovništva.

Kompanija Energy Storage Solutions povukla je ponudu za kupovinu zemljišta u Kingsboro Business Parku, čime je projekat praktično skinut sa dnevnog reda. Menadžer okruga Erik Evans potvrdio je da je kompanija povukla projekat iz razmatranja, a lokalni zvaničnici vratili su joj depozit za zemljište, piše Trender.

Planirani kompleks trebalo je da bude jedan od najvećih AI infrastrukturnih projekata u regionu. Predviđeno je ulaganje od 19,2 milijarde dolara i kapacitet od oko 900 megavata, a projekat je trebalo da se razvija u više faza na području Kingsbora, nedaleko od Tarboroa.

Ovog puta, međutim, lokalno stanovništvo nije bilo naročito impresionirano obećanjem da će njihovo parče Sjeverne Karoline postati još jedna tačka na mapi američkog AI buma.

Kada milijarde više nisu dovoljne

Otpor projektu počeo je da raste krajem 2025. godine, kada su stanovnici počeli da postavljaju pitanja o tome šta bi jedan data centar od 900 MW značio za lokalnu infrastrukturu, vodu, životnu sredinu i račune za struju.

Na sastancima okružne skupštine građani su otvoreno kritikovali projekat, dok su ekološke organizacije upozoravale na potencijalni pritisak na vodne resurse i rijeku Tar.

Jedan od problema bio je i taj što se od lokalne zajednice tražilo da povjeruje u višemilijardersku investiciju prije nego što je javnosti bilo dostupno dovoljno konkretnih informacija o njenim posljedicama.

„Kada dođete i predstavite ovo kao najbolju stvar koja se dogodila, a onda počnemo da istražujemo detalje i shvatimo da stvari uopšte nisu takve“, rekla je lokalna aktivistkinja Dženis Bulak na jednom od sastanaka okruga.

Do proljeća 2026. godine formirana je grupa Edgecombe Neighbors for Data Center Accountability, koja je počela organizovano da vrši pritisak na lokalne vlasti.

Njihova pitanja bila su prilično jednostavna. Koliko će vode biti potrebno? Ko će platiti potrebnu energetsku infrastrukturu i šta će se dogoditi sa lokalnim životnim standardom ako ogroman potrošač energije stigne u zajednicu?

900 megavata za jedan kompleks

Brojke objašnjavaju zašto su stanovnici bili zabrinuti.

Planirani kompleks imao je kapacitet od oko 900 MW, što ga svrstava u kategoriju ogromnih hiperskalerskih data centara. Takvi objekti zahtijevaju velike količine električne energije, infrastrukture i sistema za hlađenje.

Upravo je pitanje vode bilo među glavnim argumentima protivnika projekta. Organizacija Sound Rivers upozoravala je na moguće posledice po kvalitet i dostupnost vode, kao i na pitanje otpadnih voda koje mogu sadržati teške metale i PFAS, takozvane „večne hemikalije“.

Stanovnike je brinula i mogućnost da se dio troškova potrebne infrastrukture na kraju prelije na lokalne korisnike električne energije.

To nije samo problem Sjeverne Karoline. Širom SAD vodi se sve intenzivnija rasprava o tome ko zapravo plaća cijenu AI buma. Data centri donose ogromne investicije i poreske prihode, ali istovremeno stvaraju potrebu za novim elektranama, dalekovodima i drugim infrastrukturnim ulaganjima.

Građani kažu da su pobijedili

Kada je Energy Storage Solutions početkom jula povukao ponudu za kupovinu zemljišta, lokalne ekološke organizacije to su odmah proglasile pobjedom građana.

„Povlačenje ponude je u potpunosti zahvaljujući aktivnim članovima zajednice“, rekla je jedna aktivistkinja, navodeći da su građani uspjeli da skrenu pažnju javnosti i izabranih zvaničnika na probleme koje bi projekat mogao da donese.

Istovremeno, okrug razmatra mogućnost dvogodišnjeg moratorijuma na nove data centre (nešto što je predložio i senator Berni Sanders), što pokazuje da priča nije završena samo povlačenjem jednog projekta. Lokalna vlast želi više vremena da utvrdi kako bi takvi objekti trebalo da budu regulisani.

AI infrastruktura prvi put nailazi na zid

Ovaj slučaj je zanimljiv upravo zato što pokazuje da se odnos prema AI infrastrukturi mijenja.

Do skoro je dolazak velikog data centra uglavnom bio predstavljen kao dobitna kombinacija. Milijarde dolara investicija, građevinski poslovi, veći poreski prihodi i ulazak lokalne zajednice u novu tehnološku ekonomiju.

Sada građani sve češće postavljaju drugo pitanje: Koliko nas ta „budućnost“ zapravo košta?

I to pitanje više nije usamljeni glas lokalnih aktivista. Protivljenje data centrima širi se širom SAD, dok pojedini okruzi i gradovi uvode moratorijume kako bi procijenili njihov uticaj na energetsku mrežu, vodu, životnu sredinu i lokalne račune.

Sjeverna Karolina je zato dobila zanimljiv presedan. Projekat od gotovo 20 milijardi dolara nije srušila konkurentska kompanija, nedostatak investitora ili tehnološki problem. Srušila ga je mnogo starija tehnologija. Lokalna zajednica.

A ako se trend nastavi, možda će najveći problem američkog AI buma uskoro biti mnogo prizemniji od same vještačke inteligencije. A to je da li je ljudi uopšte žele u svom dvorištu.