Često se tvrdi za ljutu papričicu, kurkumu i druge začine da su dobre za zdravlje ili da čak mogu da „ojačaju naš imuni sistem“.

Međutim, da li začini zaista mogu da donesu zdravstvenu korist našoj hrani ili da nam pomognu da izbegnemo neku bolest?

Začini su hiljadama godina sastavni deo naše ishrane – savršeno nam je da pobiberimo krompir, pijuckamo čaj od đumbira i dodajemo ljute papričice u naše obroke.

Ali u skorije vreme su neki začini nezvanično unapređeni iz svakodnevnih kulinarskih sastojaka u super-hranu koja leči sve.

Hilari Klinton je navodno jela jednu ljutu papričicu dnevno dok je bila na turneji u predizbornoj kampanji 2016. godine u pokušaju da izbegne da se razboli.

Kurkuma, koja se u Aziji koristi milenijumima, uspela je da završi u kafeterijama širom sveta u obliku „zlatnog latea“ – i, tokom pandemije, u viralne poruke koje tvrde da može da vam „pojača imuni sistem“ i da vas zaštiti od oboljevanja.

Ona je, prema jednom slavnom kuvaru, sada „svuda“.

U međuvremenu, kajenska paprika se još nije oporavila od nepromišljene „Bijonsine dijete“ iz 2013. godine, koja je preporučivala ispijanje napitka od kajenske paprike, javorovog sirupa, limuna i vode u svrhu mršavljenja.

Ali da li začini zaista donose bilo kakve zdravstvene koristi našoj hrani ili nam pomažu da izbegnemo bolesti?

I da li bilo koji od njih zapravo može da nam naudi?

Koristi po zdravlje od ljutih papričica

Jedan od najpoznatijih i najčešće korišćenih začina je ljuta papričica.

Mnoge studije su proučavale njihove potencijalne efekte po naše zdravlje – ali su pronašle jednako štetne kao i korisne rezultate.

Kapsaicin je glavni aktivni sastojak u ljutim papričicama.

Kad jedemo ljute papričice, molekuli kapsaicina imaju interakciju sa receptorima temperature u našim telima, šaljući signale u mozak da bi stvorili osećanje toplote.

Neke studije ukazuju na ideju da bi kapsaicin mogao da pomogne da živimo duže.

Jedna italijanska studija iz 2019. godine pokazala je da ljudi koji jedu hranu začinjenu ljutim papričicama četiri puta nedeljno imaju niži rizik od smrti u poređenju s onima koji nikad ne jedu ljute papričice. (Istraživači su uračunali faktore stila života kao što su pušenje, vežbanje i celokupni kvalitet ishrane.)

A 2015. godine, istraživači u Kini, koji su proučavali jedenje ljute papričice i zdravlje skoro 500.000 odraslih Kineza, otkrili su da je jedenje ljutih papričica povezano sa nižim rizikom od smrti.

Oni koji su upražnjavali začinjenu hranu skoro svaki dan imali su 14 odsto manji rizik od smrti od onih koji su jeli začinjenu hranu manje od jednom nedeljno.

„Glavni nalaz je bio da je veći unos začinjene hrane povezan sa nižim rizikom od smrtnosti, naročito smrti od kancera, srčane bolesti i respiratornih bolesti“, kaže istraživač Lu Či, profesor nutricije u Harvardskoj školi javnog zdravlja.

To, međutim, ne znači da će, ako počnete da tamanite ogromne količine ljutih papričica, to zaštititi vaše zdravlje – ili vas zaštititi od respiratornih bolesti – na kratke staze.

Važno je ne zaboraviti da je kineska studija pratila svakog učesnika u prosečnom vremenskom periodu od sedam godina.

Dakle, čak i ako su ljute papričice imale zaštitni efekat po zdravlje učesnika, umesto da su ljudi koji jedu ljute papričice bili zdraviji u samom startu, efekat se najverovatnije gomilao tokom dužeg vremenskog perioda – a ne u roku od nekoliko nedelja ili meseci.

Či je pokušao da razdvoji efekte jedenja ljutih papričica od svega drugog uračunavši godine, pol, nivo obrazovanja, bračni status, ishranu i faktore stila života kao što su unos alkohola, pušenje i fizičke aktivnosti.

On kaže da je smanjeni rizik od bolesti od jedenja ljutih papričica delom mogao da bude zbog kapsaicina.

„Određeni sastojci u začinjenoj hrani kao što je kapsaicin pokazalo se da poboljšavaju metabolički status, kao što su lipidni profili“ – holesterol u krvi – „i inflamacija, a oni bi mogli delom da objasne opservacije u našoj studiji“, kaže Či.

Veliki broj studija takođe je pokazao da kapsaicin može da poveća količinu energije koju sagorevamo i da nam smanji apetit.

Zumin Ši, docentkinja na katedri za ljudsku nutriciju na Univerzitetu u Kataru, otkrila je da je upražnjavanje ljutih čili papričica povezano sa nižim rizikom od gojaznosti i korisno za visok krvni pritisak.

Dakle, kad je ona proučavala efekte jedenja ljute papričice na kognitivnu funkciju, očekivala je het trik.

Međutim, kad je izmerila kognitivnu funkciju odraslih Kineza u poređenju sa njihovom konzumacijom ljutih papričice, otkrila je da su ljudi koji su jeli više ljutih papričica imali slabiju kognitivnu funkciju.

Ovaj efekat je bio najizraženiji kod pamćenja: unos ljutih papričica iznad 50 grama dnevno bio je povezan sa skoro dvostrukim rizikom od samoprijavljenog lošeg pamćenja.

Ipak, vredi napomenuti da se samoprijavljeni podaci naširoko smatraju nepouzdanim.

Osećaj peckanja koji dolazi sa jedenjem ljutih papričica odavno fascinira naučnike.

To nam takođe pruža neki uvid u to zašto bi ljuta papričica mogla biti povezana sa kognitivnim propadanjem: ta senzacija je rezultat razvoja biljaka kako bi se zaštitile od bolesti i štetočina.

„Iako su se neke biljke razvile tako da postanu gorke ili ljute za grabljivce, bolje je ako biljka može sebe da učini još i toksičnom“, kaže Kirsten Brant, viša predavačica u Centru za istraživanje ljudske nutricije pri Institutu za zdravstvene nauke populacije na Univerzitetu u Njukaslu.

Ali ova jedinjenja generalno imaju manji efekat na nas nego na insekte.

„Malo toksina može biti dobro, poput kofeina, koji ubrzava metabolizam da bismo se osećali budnijim“, kaže ona.

„Međutim, mnogo je loše za vas.“

Jedinjenja koja začinima daju njihov ukus nisu štetna za ljude, tvrdi Dvejn Melor, dijetetičar i viši saradnik na Medicinskom fakultetu u Birmingemu, u Velikoj Britaniji.

„Iako je mnogo pigmenata i gorkih ukusa u kojima obično uživamo u hrani tu da bi zaštitilo biljke od toga da ih ne pojedu insekti, mi smo se navikli na toksične nivoe tih ukusa – možemo da izađemo na kraj sa mnogim jedinjenja iz ovih biljaka, kao što je tanin u crnom čaju, dok neke druge životinjske vrste ne mogu.“

S druge strane, čak i ako jedinjenje u nekom određenom začinu možda ima korisna svojstva, obično ga ne upražnjavamo dovoljno da bi to činilo neku razliku.

Uzmite na primer polifenole: jedinjenja koja mogu da se nađu u mnogim biljkama sa anti-inflamatornim svojstvima.

Prednosti po zdravlje iz začina delom se pripisuju njihovom višem nivou ovih polifenola.

Jedan pregled istraživanja iz 2014. godine, međutim, kaže da je još uvek nejasno da li njihova mala količina dok se jedu začini ograničava njihove zdravstvene prednosti.

Iako su neke studije proizvele ohrabrujuće nalaze, jedna analiza iz 2022. godine na 11 pregleda zaključila je da su zdravstveni efekti jedenja kapsaicina i začinjene hrane nejasni, a ni baza dokaza nije „izuzetno visokog kvaliteta“.

Koristi po zdravlje od kurkume

Još jedan popularan začin koji se naširoko smatra korisnim po zdravlje ljudi je kurkuma.

To se naširoko pripisuje kurkuminu.

Ovaj mali molekul koji može da se nađe u kurkumi često se koristi kao alternativni lek za lečenje inflamacija, stresa i mnogih drugih stanja.

Ubedljivih dokaza da je kurkuma dobra za zdravlje, međutim, nema.

Brojne studije su pokazale da kurkumin ima anti-kancerogene efekte u laboratoriji.

Ali laboratorijsko okruženje se umnogome razlikuje od ljudskog tela.

A istraživači kažu da je njegova bio-dostupnost suviše niska da bi normalne porcije imale bilo kakve prednosti po zdravlje.

Ovo bi moglo da važi i za druge začine – mada su neki istraživači proučavali prednosti po zdravlje suplemenata koji sadrže veće doze određenih začina – i dobili obećavajuće rezultate.

Na primer, jedna studija iz 2023. godine je pokazala da svakodnevno uzimanje suplementa đumbira može da pomogne u kontroli inflamacija kod ljudi sa autoimunim bolestima kao što su lupus i reumatoidni artritis.

U zapadnom svetu, ovo povećano interesovanje za začine kao što je kurkuma kao alternativnog leka poslednji put je viđeno u Srednjem veku, kad se verovalo da začini poseduju isceliteljska svojstva, kaže Pol Fridmen, profesor istorije na Univerzitetu u Jejlu.

„Začini su korišćeni za uravnoteženje svojstava hrane. Ljudi su verovali da hrana može biti topla, hladna, vlažna i suva, i da joj je potrebna ravnoteža“, kaže Fridmen.

Riba se smatrala hladnom i vlažnom, na primer, dok su začini bili topli i suvi.

Ideja da se hrana koristi kao lek i za postizanje ravnoteže njenih svojstava kao što su toplo i hladno, ili vlažno i suvo, takođe su glavna načela Ajurvedske medicine, koja se praktikuje u Indiji hiljadama godina.

U mnogim zapadnim zemljama, gde su takve ideje mnogo novije, „ova ideja ravnoteže slična je modernoj nju ejdž medicini“, kaže Fridmen.

„Naša moderna fascinacija začinima nas više približava srednjevekovnim stavovima nego što je to bilo pre 50 godina – kad je postojao zid između modernih lekova kao što su antibiotici i sujevernih lekova iz prošlosti koji nisu funkcionisali.“

U sklopu njenog posla, Kertin Nelson, bivša istraživačica-saradnica sa Instituta za terapeutiku i razvoj na Univerzitetu u Minesoti, bavila se molekulima da bi videla da li oni mogu biti jedinjenja za nove lekove.

Odlučila je da proučava kurkumin nakon što je uporno nailazila na tvrdnje o njegovim zdravim svojstvima.

„Istraživači su mogli da izvuku efekte iz ćelija uzgojenih u epruvetama dodajući im jedinjenja i gledajući šta se dešava ćelijama“, kaže ona.

Ali ona je otkrila da je kurkumin „užasan“ lekoviti molekul, zato što nije bio-dostupan – što znači da telo ne može da ga iskoristi jednom kad ga svari.

Tanko crevo ga ne apsorbuje lako, a njegova struktura može da se modifikuje kad se spoji sa proteinima u tankom i debelom crevu.

Kao posledica, on ne čini mnogo toga.

Možda ima nečega u vezi sa kurkumom od čega može biti koristi, ali to svakako nije kurkumin, kaže ona.

Uz to, ako se kurkumin kuva u sklopu jela, kaže ona, dodaje se zajedno sa drugom hranom i zagreva, što znači da se njegove hemijske komponente menjaju.

„Možda ima nečeg drugog u kurkumi što vredi pobliže pogledati, ali ne i kurkumin, i možda nije u pitanju samo jedna stvar. Možda mora hemijski da se modifikuje ili doda nečemu da bi bio koristan.

Ona kaže da upražnjavanje mnogo kurkume nije štetno, ali ne bi savetovala da se koristi kao lek na vlastitu ruku.

Korelacija naprema kauzalnosti

Ljute papričice i kurkuma su naširoko proučavani, ali većina ispitivanja su samo poredila podatke o upražnjavanju i različite zdravstvene ishode, što ne razdvaja uzrok od posledice.

A istraživanja izvedena u laboratoriji nužno se ne prenose i na ljudsko telo.

I kao što je slučaj sa mnogim nutricionim studijama, teško je razdvojiti korelaciju od kauzalnosti.

Uzmite za primer italijansku studiju iz 2019. godine koja je otkrila da postoji manji rizik od smrti povezan sa jedenjem ljutih papričica.

Ona je bila opservaciona, tako da je nemoguće znati da li su ljudi živeli duže od ljutih papričica, da li su već zdravi ljudi imali običaj da jedu više ljutih papričica, ili je po sredi bilo nešto treće.

Jedan trag bi, međutim, mogao da se krije u tome kako Italijani i druge mediteranske kulture jedu ljute papričice, kaže autorka studije Marialaura Bonačo, epidemiološkinja sa italijanskog Mediteranskog neurološkog instituta.

„Ljuta papričica je uobičajena u mediteranskim zemljama“, kaže Bonačo.

„Uglavnom se jede sa pastom i mahunarkama ili povrćem.“

To je samo jedan primer kako bi začini mogli biti indirektno korisni – jedu se zajedno sa mahunarkama i povrćem.

Istraživanja su takođe pokazala da dodavanje mešavine začina hamburgerima može potencijalno da dovede do formiranja manje slobodnih radikala u telu osobe nego kod onih koji su jeli hamburger bez začina, i moglo bi da učini meso manje kancerogenim.

Ali ove prednosti bi mogle da se objasne prostim svojstvima konzervacije kod začina, kaže Melor, koja nije učestvovala u ovoj studiji.

„Stavljanje začina u meso je dobro poznata tehnika za konzerviranje mesa“, kaže on.

„Korist od začina, stoga, može biti više konzerviranje hrane, nego da postoji direktna korist po nas. Ali u svakom slučaju, možemo da imamo koristi, jer i dalje čini hranu manje štetnom po nas.“

Mnogi istraživači veruju da zdravstvene koristi od začina zapravo potiču od onoga sa čim ih jedemo.

Na primer, postoji sklonost da se koriste kao zamena za so, kaže Lipi Roj, klinička asistentkinja u medicinskom centru Lengon Helt na Njujorškom univerzitetu u Njujorku.

„Začini čine hranu jestivom i ukusnom, i mogu biti zdrava alternativa soli“, kaže ona.

Štaviše, prošle godine su istraživači dokazali da zamenjivanje soli i zasićenih masti začinima zapravo može da učini popularnu hranu jednako ukusnom.

Mi takođe imamo običaj da jedemo ljute papričice sa povrćem – od čega, naravno, ima koristi i naše zdravlje.

I tako, iako nam zlatni late neće naškoditi, možda bi nam bilo bolje da povrće obogatimo sa malo začina.

Ali svakako ne bi trebalo da se na njih oslanjamo kao način da izbegnemo – ili izlečimo – bilo kakve bolesti.