Italijanski restorani pune svoj meni naizgled ukusnim jelima zbog kojih ćete poželjeti da naručite sve na listi. Ali ono što ne vidite je druga strana medalje – od načina na koji se jelo pravi do cijene, profesionalni kuvari znaju šta je vrijedno isprobati sa menija – a šta treba preskočiti.
Piletina s parmezanom
„Uprkos tome što mnogi ljudi traže piletinu s parmezanom u mom restoranu, postoji mnogo autentičnija, kreativnija i suštinski italijanska jela koja želim da pripremim“, kaže kuvar Majkl DeLoun, vlasnik Nunzio’s restorana.
Na primjer, DeLone uživa da pravi konvencionalnija jela u svom restoranu, kao što su je piletina milanese. U ovim pilećim obrocima koriste se tanko izlupani i prženi kotleti, za koje DeLone kaže da su podjednako ukusni, ali su „mnogo autentičniji i zanimljiviji“.
Nagrađivani kuvar Dejvid Kiršner, tvorac luksuzne privatne restoranske kompanije, ima trik kako da budete sigurni da ćete dobiti jelo od tjestenine dobrog kvaliteta.
„Kad god se karbonara služi sa graškom, obično je to znak da klasičnu rimsku karbonaru ne kuvaju onako kako bi trebalo“, objašnjava on.
„Nikakva krema ili grašak uopšte ne bi trebalo da bude u blizini jela. Samo žumance i rendani sir čine ovo jelo savršenom kremastom tjesteninom kakva bi trebalo da bude.“
Alfredo testenine
Koliko god kombinacija sira, pavlake i tjestenine zvučala kao savršena hrana na tanjiru, Alfredo je nešto što kuvari preskaču jer kvalitet nije vrijedan cene.
„Alfredo je takođe nešto što obično izbjegavam“, kaže kuvar Kiršner.
Preporučeno
„Cijena koja se za ovo obično naplaćuje je bezobrazna znajući da je to jednostavno pavlaka sa rendanim sirom i puterom. Onda većina mjesta na to baca malo piletine sa roštilja koja je obično tako tanka da u njoj nema vlage kada se kuva. Devet od 10 puta, to je razočaravajuće jelo koje se zgusne dok pojedete polovinu.“
Video