Halapljivost, žudnja za određenom hranom, prejedanje – kako da se sačuvamo od napada „prazničnih kalorija“

Postoje određene namirnice koje obično više i češće jedemo kada smo pod stresom, a one mogu uticati na naše zdravlje. Međutim, naš izbor hrane može uticati na nivo stresa i učiniti da se osjećamo još gore.

Ljudski odgovor na stres je složena signalna mreža u cijelom tijelu i mozgu. Naš nervni sistem tada reaguje na fizičke i psihičke događaje kako bi održao vitalnost i opšte zdravlje. Naš odgovor na stres – koji može biti suptilan ili izazvati reakciju „bori se ili bježi“ – je od suštinskog značaja i dio je svakodnevnog života.

Reakcija na stres povećava proizvodnju hormona kortizola i insulina i oslobađanje glukoze (šećera u krvi), kao i hemikalija u mozgu kako bi se zadovoljila potražnja za njima. Halapljivost kada doživimo stres je nerijetko ponašanje da bi se zadovoljile nagle potrebe za energijom.

Ponekad prejedanje možemo pripisati stidu ili krivici. Takođe, anksioznost ili osjećaj nesigurnost kod nekih ljudi znače prejedanje u stresnim situacijama.

Povezani članci

Ekonomija

Crnogorski uvoz hrane u prosjeku 16 puta veći od izvoza

Život

Evo kako da prestanete da se prejedate

Društvo

Blečić: Trenutno 15 inspektora kontroliše objekte za hranu, izrečeno 40 novčanih kazni

Vremenom, ljudi mogu da počnu da povezuju jelo sa negativnim emocijama – kao što su bijes, tuga, strah ili zabrinutost. Ova veza može stvoriti ciklus prejedanja.

Loš obrazac i začarani krug prejedanja

Veći unos namirnica u stresnim situacijima podrazumijeva obroke kasno uveče, brzo i halapljivo gutanje bez žvakanja, iznenadnu žudnju za određenom hranom… Na primjer, ljudi pod stresom često posežu za ultra-prerađenom hranom. Iako jedenje ove hrane nije nužno znak stresa, njeno uzimanje može aktivirati sistem u našem mozgu koji navodno ublažava stres i tako stvori loš obrazac.

Pripremite se, praznične trpeze mame

Kratkotrajna ishrana pod stresom, kao što je to slučaj tokom praznika, može dovesti do simptoma kao što su refluks kisjeline i loš san – posebno kada se kombinuje sa pijenjem alkohola.

Dugoročno, prejedanje pod stresom može dovesti do gojaznosti, povećavajući rizik od raka, srčanih bolesti i dijabetesa. Ako ovaj obrazac predugo traje, uobičajena je pojava simptoma depresije i lošeg mentalnog zdravlja.

Ishrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima i šećerom (kao što su slatka pića, slatkiši, krekeri, kolači i većina čokolada) mogu dovesti do porasta nivoa šećera u krvi, a zatim i pada. Ishrana bogata nezdravim zasićenim i trans-mastima (prerađena hrana, životinjske masti i brza pržena hrana) može povećati upalne reakcije.

Brze promjene nivoa šećera u krvi i upale mogu povećati anksioznost i mogu promijeniti naše raspoloženje.

Ipak, određene namirnice mogu poboljšati ravnotežu neurotransmitera u mozgu koji regulišu stres i raspoloženje.

Poznato je da omega-3 masne kiseline, koje se nalaze u ribi i lanenom sjemenu, smanjuju upalu i podržavaju zdravlje mozga. Magnezijum, koji se nalazi u lisnatom zelenom povrću i orašastim plodovima, pomaže u regulisanju nivoa kortizola i odgovora tijela na stres.

Vitamini iz grupe B, koji se nalaze u integralnim žitaricama, orašastim plodovima, sjemenkama, pasulju i životinjskim proizvodima (uglavnom B12), pomažu u održavanju zdravog nervnog sistema i energetskog metabolizma, poboljšavajući raspoloženje i kognitivne performanse.