Video
Pad hormona, prije svega estrogena, je pokretačka snaga iza prepoznatljivog dolaska menopauze – opadanje i konačno kraj plodnosti. Ipak, žene doživljavaju dugu listu drugih simptoma tokom perimenopauze (godina uoči menopauze) koji nisu ograničeni na reproduktivne organe, kao što su talasi vrućine, magla u mozgu, promene raspoloženja, iscrpljenost i poremećaji spavanja.
Ali tek relativno nedavno su istraživači saznali da se uticaj estrogena može osetiti daleko izvan materice i jajnika.
“Činjenica da estrogen ima uticaj na mozak otkrivena je tek 1996. Godine”, napominje dr Liza Moskoni, vanredni profesor neuronauke i direktorka Inicijative za ženski mozak na postiplomskim studijama medicine Univerziteta Kornel u Njujorku, u intervjuu za Si-En-En. „Poređenja radi, ljudi su sletjeli na Mjesec prije 30 godina”.
Moskoni i njen tim snimili su mozak grupi od preko 160 žena starosti između 40 i 65 godina. Žene obuhvaćene ovom studijom su bile u premenopauzi (i dalje su imale redovne menstruacije), u perimenopauzi i postmenopauzi (nakon što su prestale da dobijaju menstruaciju duže od godinu dana).
Rezultati su bili zapanjujući, čak, može se reći i revolucionarni. Mozak žena u tom životnom dobu se preoblikuje. To znači da se pojedine regije smanjuju, druge rastu, i stavaraju se nove neuronske veze. (Ovaj rad je objavljen 2021. u Nature Scientific Reports, ali Moskoni je nastavila da dopunjava bazu podataka novim snimcima).
“Menopauza je treća od tri “P” životne faze (puberty, pregnancy, perimenopause) – kroz koje ženski mozak prolazi u životu – a to su pubertet, trudnoća i perimenopauza… I te tri faze se kulturološki posmatraju veoma različito u društvu, ali i iz neurološke perspektive, iz moždane perspektive, a imaju mnogo toga zajedničkog”, objašnjava dr Moskoni, napominjući da sve uključuju velike promjene u mozgu, a ne samo u tijelu.
Što se tiče promjena u mozgu tokom menopauze, Moskoni dodaje da, “postoji ogroman neurološki sistem koji povezuje mozak žene sa njenim jajnicima koji je toliko važan za reprodukciju, za razvoj bebe, za trudnoću – koji onda treba da se demontira kada izgube reproduktivnu sposobnost”.
“I sve tri faze donose neku vrstu ranjivosti po zdravlje žene – postoji mnogo neprijatnih simptoma koji mogu nastati zbog menopauze – ali i otpornošću organizma, što je potpuno zanemareno u medicini, u nauci i svakako u kulturi”, naglašava dr Lisa Moskoni.
Napominje da ono što se dešava tokom menopauze može imati implikacije na zdravlje mozga u kasnijim godinama.
“Ogromna većina studija se fokusirala na estrogen, i one su dosljedno pokazale da je jedna vrsta estrogena koja se zove estradiol glavni regulator zdravlja ženskog mozga. Tako, na primjer, estradiol, ili estrogen, generalno, utiče na neuroplastičnost mozga, sposobnost mozga da se prilagodi i evoluira prema iskustvu spolja i da ostane otporan na sve što život donese“, objašnjava doktorka.
Sve različite veze između različitih neurona su mnogo jače kada je estradiol visok i stimuliše protok krvi i cirkulaciju u mozgu, što znači da mozak dobija više kiseonika i hranljivih materija kako bi mogao bolje da radi. I to je ključno za imunološku funkciju u mozgu.
“Estrogen za žene i testosteron za muškarce nisu samo hormoni koji su uključeni u reprodukciju. Oni nisu važni samo za plodnost. Takođe su izuzetno važni za zdravlje mozga i funkciju mozga. Oni održavaju mozak aktivnim i obezbeđuju mu energiju. Oni održavaju mozak mladim jer takođe imaju efekat protiv starenja”.
Profesorka Lisa Moskoni je u četrdesetim godinama i u fazi je primenopauze i na kraju intervjua za Si-En-En naglašava da je to pravo vrijeme da se počne sa promjenama životnog stila kako bi se pripremilo za menopauzu.
Preporučeno
“Promijenila sam ishranu, fizički sam aktivna, veoma vodim računa o higijeni spavanja. Pokušavam da što više izbjegavam stres. Otarasila sam se svih izvora ekoloških toksina u kući najbolje što mogu, i takođe, pratim hormonski status i cikluse, i psihički se pripremam da li ću ili ne da se opredijelim za hormonsku terapiju”, kaže ona, a prenosi RTS.
