Buđenje u pet ujutro posljednjih je godina postalo statusni simbol produktivnosti. “Klub 5 ujutro” više nije samo naslov popularne knjige Robina Sharme, nego i cijeli online pokret: jutarnje rutine s meditacijom, treningom i planiranjem dana redovno se dijele na TikToku i Instagramu, često uz poruku da ko rano ustaje – doslovno pobjeđuje život.

Ispod tog sjajnog filtera krije se jednostavno pitanje: je li buđenje u pet ujutro stvarno dobro za zdravlje i fokus ili je riječ o trendu koji odgovara samo nekima?

Zašto je “klub pet ujutro” postao toliko popularan?

Ideja zvuči logično: ako dan počneš ranije, dobićeš dodatno vrijeme za sebe prije nego što krenu obaveze, poruke, gužve i “normalan” život, prenosi Index.hr.

Robin Sharma popularizovao je pravilo 20/20/20:

Prvih 20 minuta kretanje (trening, brzo hodanje, razgibavanje)

Sljedećih 20 minuta smirivanje (meditacija, dnevnik, disanje)

Zadnjih 20 minuta učenje (knjiga, podcast, planiranje).

Slično prodaju i brojni gurui produktivnosti: “započni jutro kako treba i popravićeš sebi dan”. Problem je u tome što se ta poruka često predstavlja kao univerzalno pravilo, a ljudsko tijelo, pogotovo san, ne funkcioniše tako.

Šta može biti stvarno dobro kod ranog ustajanja?

Ako osoba uspije rano ustajanje uklopiti tako da ne izgubi sate sna, buđenje u pet može imati nekoliko realnih prednosti.

Mir i fokus prije nego krene “haos”

Mnogi koji ustaju rano kažu da je najveći dobitak upravo tišina – pogotovo ako žive s porodicom ili cimerima. U tom periodu niko ništa ne traži, ne zvoni telefon, nema gužve u prometu, a mozak se lakše usredotoči.

Osjećaj kontrole nad danom

Kad neko prije posla odradi trening ili barem planiranje dana, može dobiti psihološki “boost”: dan je već krenuo dobro, lakše započinjem s obavezama i manje je osjećaja da se stalno kasni.

Kretanje ujutro često podigne energiju

Jutarnja vježba (čak i lagana) može pomoći da se osoba razbudi prirodno, bez “četiri kave do podne” i osjećaja da je dan već izgubljen.

Ključ je – koliko spavate

Tu dolazimo do najveće zamke cijelog trenda: buđenje u pet nije problem. Problem je buđenje u pet uz premalo sna.

Ako neko ustaje u pet, a ide spavati u ponoć, rezultat najčešće nije “produktivnost”, nego: umor, slabija koncentracija, lošije raspoloženje, veća razdražljivost, pad imuniteta, veća želja za slatkim i grickalicama.

Jedna žena koja je isprobala ovu rutinu opisala je da joj dani prolaze u “magli”, a dnevnik joj se sveo na rečenicu: “Želim da se vratim u krevet, molim vas.”

To je zapravo dosta tipičan scenarij: nije problem u ranom jutru, nego u tome što tijelo ne dobije ono što mu treba.

Stručnjaci: “Nema ništa posebno u pet ujutro”

Rasel Foster, predstavnik Instituta za san i cirkadijurnu neuronauku na Oxfordu, jedan je od glasnijih kritičara fetišiziranja ranog ustajanja. Njegova je poenta jednostavna: nije važno kad ustajete, nego koliko spavate i u kojem ritmu živite.

Upozorava da većina ljudi ne može samo tako “magično” leći u 21 sat, jer imaju djecu, obaveze, kućne obaveze, drugi posao ili jednostavno – život. Zato rano ustajanje često završi kao hronični manjak sna, što dugoročno nije bezazleno.

Rano ustajanje često se prodaje kao stvar discipline, ali u praksi je i pitanje okolnosti. Ljudi koji najviše promovišu takav režim nerijetko imaju mogućnost da neko drugi vodi brigu o dijelu kućanskih obaveza, rade fleksibilno ili od kuće, ne rade u smjenama i/ili nemaju malu djecu koja se bude noću.

U tom kontekstu, “samo ustani ranije” ponekad zvuči kao savjet koji dobro funkcioniše na internetu, ali ne i u stvarnom životu.