Iako neki možda ne povezuju velikog naučnika Alberta Ajnštajna s klasičnom muzikom, upravo je ta muzika značajno uticala na razvoj njegovih ideja.

Muzika ima veliki uticaj na psihičko i emocionalno stanje čovjeka i često pomaže u smanjenju stresa i podsticanju kreativnosti.

Albert Ajnštajn, jedan od najvećih umova 20. vijeka, svjetski poznat po svojoj teoriji relativiteta, bio je primjer kako muzika može oblikovati genija.

Bio je ne samo izuzetan naučnik, već i strastveni muzičar. Tokom svog života često je svirao violinu, a muzika je imala ključnu ulogu u njegovom stvaralačkom procesu.

Vjerovao je da mu muzika pomaže da razmišlja o složenim naučnim problemima.

Povezani članci

drustvo

Klisić i Lubarda dobitnici godišnjih nagrada za naučna dostignuća

zivot

Moć muzike: Šta liječi Bah, a šta Verdi?

zivot

DANIEL MATE ZA STANDARD: Traume na Balkanu sa velikim T – ljudi ovdje odrastaju u pukotini i praznini

Zanimljivo je da je Ajnštajn često isticao vezu muzike i nauke, smatrajući obe oblasti izrazima univerzalnog reda i harmonije.

Omiljena kompozicija mu je bila Mocartova „Sonata za violinu i klavir”, a često je govorio da mu je sviranje violine pomoglo da se oslobodi stresa i razvije ideje.

„Život bez sviranja je za mene nezamisliv. Živim svoje snove u muzici. Svoj život vidim u smislu muzike i tome se radujem najviše u životu“, rekao je Ajnštajn.

Ajnštajnovu ljubav prokomentarisala je i njegova druga supruga Elza.

„Muzika mu pomaže kada razmišlja o svojim teorijama. Ode u svoju radnu sobu, vrati se, odsvira nekoliko akorda na klaviru, zabilježi nešto i vrati se u svoju radnu sobu“, ispričala je jednom prilikom Elza.

Ova strast prema muzici nije samo obogatila njegov život, već je doprinijela i njegovom genijalnom razmišljanju o prirodi univerzuma, piše National Geographic, prenosi Net.hr.