Video
Unutar zidova laboratorije, mačke, psi, pa čak i konji počinju svoj život u Petrijevoj posudi. Naučnici uzgajaju ćelije čija DNK odgovara prototipu 100%, a zatim ih prebacuju u surogat majku koja nosi embrion. Buduće klonirane mačiće obično nosi mačka, a štence pas, iako to nije nužno.
U Kini eksperimenti na životinjama ne nailaze na toliko oštru kritiku kao u Evropi, a potražnja za kloniranim kućnim ljubimcima raste, posebno tokom karantina, piše Euronews.
“Razlika sa Evropom, Amerikom i Japanom je i dalje ogromna. Kina ima više od milijardu ljudi, a samo 100 miliona kućnih ljubimaca. Vidim oštru potražnju za njima, posebno za mačkama. Mislim da je to zbog pandemije”, rekao je izvršni direktor kompanije SinoGene Mi Jidong.
SinoGene traži oko 35.000 eura za kloniranje mačke. Kloniranje psa je skuplje, košta više od 50 hiljada. Međutim, kompanija nije zainteresovana samo za kućne ljubimce. U septembru 2022. godine kineski naučnici su prvi u svijetu klonirali ugroženu vrstu arktičkog vuka. Njegove somatske ćelije su uzete sa kože vučice po imenu Maya, koja živi u Nacionalnom parku Harbin, a embrion je nosio pas vrste bigl.
Preporučeno
Kompanija sada planira kloniranje pandi i tigrova.
