Video
Naučnici sa Univerziteta u Sidneju angažovali su 20 ljudi kako bi ispitali kako ventilatori utiču na tjelesnu temperaturu, otkucaje srca, znojenje i osjećaj udobnosti kada se koriste u vrućem i vlažnom okruženju.
Takođe su željeli da utvrde da li nivo hidratacije pravi razliku, budući da je već poznato da ventilatori ponekad mogu pogoršati toplotni stres. Učesnici su eksperiment završili u klimatski kontrolisanoj komori podešenoj na 39,2 stepena Celzijusa i 49 odsto vlažnosti.
U dva testiranja bili su dobro hidrirani, konzumirajući preporučenu količinu tečnosti 24 sata ranije, a bilo im je dozvoljeno i da piju tokom ispitivanja.
U druge dva testiranja, namjerno su dehidrirani izbjegavanjem tečnosti i hrane bogate vodom tokom 24 sata, i nije im bilo dozvoljeno da piju tokom ispitivanja.
Svako stanje hidratacije testirano je i sa i bez upotrebe ventilatora. Mjerena je serija parametara, uključujući otkucaje srca, rektalnu temperaturu, brzinu znojenja cijelog tijela, termalnu nelagodnost i nivo žeđi.
Otkriveno je da korišćenje ventilatora dok ste dehidrirani može povećati opterećenje srca, što na kraju može dovesti do srčanog udara. Stručnjaci su zaključili da upotreba ventilatora povećava gubitak znoja za oko 60 odsto, što bi moglo značiti da je njihovo korišćenje štetnije ukoliko ste dehidrirani.
Autor istraživanja, doktor nauka Konor Grejem, rekao je: „Većina onih koji preminu od ekstremnih vrućina nema klima-uređaj, ali često posjeduje električne ventilatore.“
Korišćenje ventilatora može pomoći u snižavanju tjelesne temperature i smanjenju kardiovaskularnog stresa izazvanog toplotom na temperaturama do otprilike 39 do 40 stepeni Celzijusa.
„U toplijim uslovima ventilatore treba isključiti, jer mogu povećati toplotni stres“, naglašava Grejem.
On je dodao da je razlog tome što visoka temperatura vazduha uzrokuje brže zagrijavanje tijela nego što se ono može rashladiti znojenjem.
Preporučeno
Ovo nije prvi put da su ventilatori povezani sa povećanim rizikom od srčanih problema.
