Poslanik DPS dr Predrag Sekulić u razgovoru za Standard je kazao da svako povećanje akciza mora da bude veoma dobro analizirano prije samog povećanja.

”Iz prostog razloga što ukoliko to povećanje bude previsoko, kao što je to urađeno ovog puta, dio akciznih roba će bez ikakve dileme preći u sivu zonu. Slažem se sa tim da treba povećavati akcize u skladu sa onim što je akcizna politika Evropske unije, ali sa druge strane taj kalendar povećavanja akciza mora da bude usklađen sa onim što se dešava u regionu. Ukoliko recimo paklica cigareta bude jeftinija za nekih 50 centi u Srbiji ili Bosni, ili bilo kojoj zemlji iz okruženja, naravno da će se pospješiti siva zona, odnosno šverc tih akciznih proizvoda”, ispričao je Sekulić.

Kako je objasnio, ne smije se zanemariti ni činjenica da samo povećanje akciza neće dovesti do linearnog punjenja budžeta, jer će oni koji koriste taj dio akciznih roba, jednostavno preći na neke jeftinije varijante.

”Govorim o tome da će vjerovatno opasti broj onih koji kupuju skuplje cigarete i tako dalje. Čini mi se da je u tom dijelu budžet nerealno planiran i bez obzira što će se pojačati inspekcijska kontrola prema najavi Ministarstva finansija, sivu zonu je zaista teško zaustaviti, posebno ukloliko ima više zarade nego što je do sada bilo”, rekao je Sekulić.

Na pitanje u vezi sa ekonomskom situacijom i trenutkom kada se povećavaju akcize, Sekulić kaže da moramo biti svjesni činjenice da se nalazimo u ekonomskoj krizi izazvanoj pandemijom i da ljudi imaju sve manje novca, te da je veoma teško priuštiti čak i neke jeftinije akcizne robe.

”Od svih nerealno planiranih sredstava treba dodati da su nerealno planirani i prihodi od akciza. Tim prije što Budžet još uvijek nije usvojen. Ministarstvo finansija i Vlada Crne Gore su već potrošili jednu trećinu ovogodišnjeg vremena za punjenje budžeta. Sve u svemu, veoma loše koncipiran budžet i ono što je najtragičnije u čitavoj toj priči jeste da budžet stiže u Skupštinu Crne Gore krajem marta. Isto tako, činjenica je da je veliko pitanje kada će on uopšte biti usvojen u Parlamentu”, kazao je za Standard Predrag Sekulić.

SA VEĆIM AKCIZAMA NA DUVAN, PRIHODI SU PALI 2017. GODINE

Ministar Milojko Spajić objasnio je da oni na ovaj način djelima pokazuju da smo mi evropska nacija i da pripadamo Evropi, time što ćemo da primjenjujemo pravila koja važe u EU.

”Jedno od tih pravila je i npr. akciza na cigarete, ne bih ni ulazio u akcizu na cigarete, nego kao ponderisana cijena na cigarete. Mi smo imali obavezu da podignemo ponderisanu cijenu sa 2,1 na 2,5 eura već dugo vremena i to se odlagalo. Evropska komisija nam je zamjerala na tome, već neko vrijeme. Takođe, naša akciza je bila duboko ispod evropskih nivoa, čak i sa ovim povećanjem ponderisane cijene ove godine akciza će biti ispod zahtijevanog nivoa. Tako da mislim da smo i dalje mnogo jeftiniji nego EU. Što se tiče nekih drugih akciza, takođe mi usklađujemo politiku sa preporukama Svjetske zdravstvene organizacije i Evropskom unijom”, rekao je Spajić na konferenciji povodom predstavljanja predloga budžeta za 2021. godinu.

Kada je u pitanju usklađivanje sa akciznom politikom EU, treba napomenuti da je minimalna stopa na 1000 litara dizela i benzina u EU 340 eura, dok je u Crnoj Gori minimalna stopa na 1000 litara 430 eura za dizel, a 540 eura za benzin. Stoga, imamo puno veće akcize na gorivo, nego što je to slučaj u mnogim zemljama Evropske unije.

Portparol SDP-a Mirko Stanić za Standard je kazao da Crna Gora nije u obavezi da prilagodi akcize sve do ulaska u EU.

”Slična situacija desila se kada je vlada DPS-a 2017. godine povećala akcize i tri puta ubrzala akzicni kalendar, sa namjerom da poveća prihode. Sa većim akcizama na duvan, prihodi su pali sa 58 miliona na 40 miliona. Tada se prodaja prelila na crno tržište. Već naredne godine, svjesni da je napravljena greška, spustili su akcize na niži nivo, pa je u januaru 2019. rast prodaje legalnih cigareta bio 42%”, objasnio je Stanić.

On je dodao da nije realno povećavati akcize u momentu kada građani nemaju novca, te da će to dovesti do pada agregatne tražnje.

PRIVREDNICI U PROBLEMU

Naime, jasno je da u vremenu veće potrošnje građana, može biti i većeg oporezivanja. Ipak, u ovom trenutku građani Crne Gore nemaju novca, stoga imaju manje za trošenje, a povećanje akciza prouzrokovaće još manju potrošnju, što će imati uticaj i na privredu u našoj zemlji. Posljedica koja se može očekivati jeste upravo smanjena kupovina proizvoda koji će poskupiti, zbog čega bi trgovine mogle imati manje prihode, a samim tim bi smanjivale plate ili otpuštale svoje radnike.

Takođe, jedan od ključnih problema jeste što je ova mjera donijeta bez konsultacija sa privrednim sektorom.

Na navedeno je upozorila i Američka privredna komora u Crnoj Gori (AmCham Montenegro) koja se povodom Nacrta budžeta za 2021. godinu, obratila predsjedniku Vlade Zdravku Krivokapiću i ministru finansija i socijalnog staranja, Milojku Spajiću sa namjerom da još jednom ukaže na važnost predvidljive poreske politike.

Oni su naveli da izmjene poreske politike koje treba da otpočnu sa primjenom od sredine fiskalne godine, i to bez najave i konsultacija, imaju izuzetno negativan uticaj na poslovni ambijent, budući da su sve kompanije već odavno usvojile svoje planove poslovanja za ovu godinu.

”Naročito treba imati u vidu da se ove izmjene dešavaju u godini trajanja pandemije COVID-19 u kojoj kompanije ostvaruju značajan pad prihoda od poslovanja, te su primorane na racionalizaciju svih troškova, što u krajnjem ishodu utiče na smanjenje nivoa ukupne potrošnje”, rekli su iz AmCham Montenegro.

Upravo zbog toga bilo koja mjera koja dovodi do poskupljenja proizvoda i usluga, te smanjenja kupovne moći stanovništva, kakva je povećanje akciza, kako su kazali, neminovno dovodi do dodatnog pada potrošnje i povećanja sive ekonomije, te samim tim smanjenja poreskog obuhvata i u krajnjem budžetskih prihoda.

“Dakle, na taj način se ne povećavaju budžetski prihodi, o čemu postoje i primjeri iz nedavne prošlosti iz naše zemlje kada su slične mjere donošene, ali i korigovane nakon određenog vremenskog perioda. Konačno, ističemo da način donošenja novih politika u oblasti poreza predviđenih Nacrtom bužeta nije u skladu sa osnovnim načelima predvidljivosti i planiranja poslovanja koje AmCham Montenegro zagovara, a za koje smo dobili podršku predsjednika Vlade i ministra finansija i socijalnog staranja”, rekli su oni.