Video
Prema podacima CBCG, godišnja inflacija u avgustu ubrzala je na 4,5 odsto, dok je industrijska proizvodnja u periodu januar–avgust porasla 18,2 odsto. Istovremeno, broj turističkih dolazaka povećan je 9,09 odsto, a noćenja 8,15 odsto, piše portal Bankar.
Bankarski sektor nastavio je rast ključnih bilansnih kategorija, dok su kretanja kamatnih stopa pokazala različite trendove kod ukupnih i novoodobrenih kredita.
Banke raspolažu aktivom od 8,33 milijarde eura
Bilansna suma crnogorskih banaka na kraju avgusta iznosila je 8,33 milijarde eura, što predstavlja godišnji rast od sedam odsto.
Ukupan kapital banaka povećan je 12,86 odsto i dostigao 1,11 milijardi eura.
U strukturi aktive banaka dominantno učešće imali su neto krediti, sa 69,07 odsto, dok su hartije od vrijednosti činile 16,24 odsto. Na novčana sredstva i račune depozita kod centralnih banaka odnosilo se 11,27 odsto.
Ukupno odobreni krediti banaka na kraju avgusta dostigli su 5,89 milijardi eura i bili su 9,80 odsto veći nego godinu ranije.
Istovremeno, depoziti su iznosili 6,49 milijardi eura, uz godišnji rast od 6,37 odsto.
Građani u bankama drže 2,62 milijarde eura
Posebno je izražen rast depozita stanovništva, koji su dostigli 2,62 milijarde eura, što je 12,79 odsto više nego godinu ranije.
Depoziti građana čine 40,34 odsto ukupnih depozita u bankarskom sistemu, dok se na depozite nefinansijskog sektora odnosi 31,16 odsto.
Najveći dio novca građani drže na računima po viđenju, koji čine 83,60 odsto depozita stanovništva, dok je 16,40 odsto oročeno.
Na nivou ukupnog bankarskog sistema depoziti po viđenju čine 85,18 odsto ukupnih depozita.
Kamate na nove kredite privredi porasle
Prema podacima CBCG, prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa na ukupno odobrene kredite iznosila je 6,13 odsto, što je 0,15 procentnih poena manje nego u avgustu prethodne godine.
Međutim, prosječna efektivna kamata na novoodobrene kredite iznosila je 6,35 odsto i bila 0,54 procentna poena viša nego godinu ranije.
Posebno su porasle kamate na novoodobrene kredite privredi, kod kojih je prosječna efektivna stopa dostigla 5,56 odsto, uz godišnji rast od 0,84 procentna poena.
Kod fizičkih lica prosječna efektivna kamata na nove kredite iznosila je 6,90 odsto, što predstavlja blagi godišnji pad od 0,12 procentnih poena.
Prosječna efektivna pasivna kamatna stopa banaka iznosila je 0,29 odsto, dok je razlika između aktivnih i pasivnih stopa bila 5,84 procentna poena.
Likvidna aktiva banaka dostigla je 1,61 milijardu eura, a koeficijenti likvidnosti bankarskog sistema bili su iznad propisanih minimuma.
Mikrokreditiranje raste, kamate znatno niže nego lani
Mikrokreditne finansijske institucije zabilježile su godišnji rast bilansne sume od 19,21 odsto, na 154,42 miliona eura.
Bruto krediti mikrokreditnih institucija dostigli su 152,64 miliona eura, uz godišnje povećanje od 20,23 odsto.
Istovremeno, kamatne stope nastavile su pad. Prosječna efektivna kamata na novoodobrene kredite mikrokreditnih institucija u avgustu iznosila je 13,86 odsto, što je 6,96 procentnih poena manje nego godinu ranije.
I pored značajnog smanjenja, prosječne kamatne stope na nove mikrokredite ostale su znatno više od prosječne kamate na novoodobrene bankarske kredite.
Strane investicije premašile 628 miliona eura, ali neto priliv smanjen
Ukupan priliv stranih direktnih investicija u periodu januar–avgust 2026. godine iznosio je 628,05 miliona eura, što je 5,49 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Međutim, neto priliv stranih investicija iznosio je 296,64 miliona eura i bio je 1,99 odsto manji na godišnjem nivou.
U strukturi ukupnog priliva vlasnička ulaganja dostigla su 408,07 miliona eura, odnosno 64,97 odsto ukupnog iznosa.
Najveći dio vlasničkih ulaganja odnosio se na nekretnine, u koje je investirano 319,01 milion eura, što predstavlja godišnji rast od 3,38 odsto.
To znači da je na ulaganja u nekretnine otpadalo oko 50,8 odsto ukupnog bruto priliva stranih direktnih investicija. Ovaj podatak odnosi se isključivo na priliv stranih direktnih investicija u nekretnine, a ne na ukupan promet nekretnina u Crnoj Gori.
Investicije u domaće kompanije i banke iznosile su 89,06 miliona eura i bile su 31,38 odsto veće nego u istom periodu prethodne godine.
CBCG je u Biltenu ocijenila da je struktura priliva stranih direktnih investicija poboljšana upravo zahvaljujući rastu ulaganja u domaće kompanije i banke.
Priliv po osnovu interkompanijskog duga iznosio je 202,11 miliona eura.
Ukupan odliv stranih direktnih investicija dostigao je 331,42 miliona eura, uz godišnji rast od 13,23 odsto. Od tog iznosa, 252,96 miliona eura odnosilo se na povlačenja sredstava nerezidenata prethodno investiranih u Crnoj Gori, dok su ulaganja rezidenata u inostranstvo iznosila 78,46 miliona eura.
Inflacija ubrzala, gorivo značajno poskupjelo
Godišnja inflacija u Crnoj Gori u avgustu iznosila je 4,5 odsto, što predstavlja ubrzanje u odnosu na jul, kada je iznosila 3,8 odsto.
Na mjesečnom nivou potrošačke cijene porasle su 1,2 odsto.
Najveći rast zabilježen je u kategoriji prevoza, gdje su cijene povećane 5,4 odsto, prvenstveno zbog rasta cijena goriva i maziva za motorna vozila od 10,2 odsto.
Cijene informacija i komunikacija porasle su 4,4 odsto, restorana i usluga smještaja 3,1 odsto, a rekreacije, sporta i kulture 2,4 odsto.
Istovremeno, cijene odjeće i obuće smanjene su 3,4 odsto, dok je kod pokućstva i rutinskog održavanja stana zabilježen pad od jedan odsto.
Industrijska proizvodnja porasla 18,2 odsto
Industrijska proizvodnja u Crnoj Gori u prvih osam mjeseci 2026. godine povećana je 18,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Najveći rast ostvaren je u sektoru snabdijevanja električnom energijom, gasom i parom, gdje je proizvodnja povećana 59,3 odsto.
Sektor vađenja ruda i kamena ostvario je rast od 15,7 odsto, dok je prerađivačka industrija zabilježila povećanje od 0,8 odsto.
U okviru prerađivačke industrije posebno se izdvajaju proizvodnja metalnih proizvoda, koja je porasla 88 odsto, i proizvodnja osnovnih metala, sa rastom od 42,2 odsto.
S druge strane, proizvodnja odjevnih predmeta smanjena je 46,3 odsto.
Turizam: 2,29 miliona dolazaka i 12,79 miliona noćenja
U periodu januar–avgust 2026. godine Crna Gora je, prema preliminarnim podacima, ostvarila 2,29 miliona turističkih dolazaka, što je 9,09 odsto više nego godinu ranije.
Ostvareno je ukupno 12,79 miliona noćenja, odnosno 8,15 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Rast je bio izraženiji u individualnom nego u kolektivnom smještaju.
U kolektivnom smještaju registrovano je 1,12 miliona dolazaka, uz rast od 2,94 odsto, dok su noćenja dostigla 4,07 miliona, što predstavlja povećanje od 3,39 odsto.
U individualnom smještaju boravilo je 1,17 miliona turista, odnosno 15,74 odsto više nego godinu ranije, dok je broj noćenja povećan 10,52 odsto, na 8,73 miliona.
Zaposlenost raste, realne zarade pod pritiskom inflacije
Prema preliminarnim podacima MONSTAT-a, u avgustu 2026. godine u Crnoj Gori bilo je 289.982 zaposlenih, što je 4,38 odsto više nego u istom mjesecu prošle godine.
Na mjesečnom nivou broj zaposlenih smanjen je 1,62 odsto.
Najveći godišnji rast zaposlenosti zabilježen je u djelatnostima umjetnosti, zabave i rekreacije, građevinarstva i prerađivačke industrije.
Prema podacima navedenim u Biltenu, na evidenciji nezaposlenih bilo je 23.405 lica, što je 14,09 odsto manje nego godinu ranije.
Iako su prosječne nominalne bruto i neto zarade u avgustu blago porasle na mjesečnom nivou, realna neto zarada smanjena je 0,9 odsto, što pokazuje uticaj rasta cijena na kupovnu moć zaposlenih.
Berzanski promet smanjen 27 odsto
Na Montenegroberzi je u avgustu ostvaren promet od 1,56 miliona eura, kroz 134 transakcije.
Promet je bio 27,29 odsto manji nego u istom mjesecu prethodne godine, dok je u odnosu na jul povećan 3,12 odsto.
Berzanski indeks MONEX zabilježio je mjesečni rast od 3,24 odsto, dok je MNSE10 porastao 3,85 odsto.
Tržišna kapitalizacija na kraju avgusta iznosila je 1,89 milijardi eura, što predstavlja godišnji pad od 17,02 odsto.
Platni promet premašio 2,4 milijarde eura
Vrijednost platnog prometa realizovanog kroz RTGS, DNS i IPS sisteme Centralne banke u avgustu iznosila je 2,40 milijardi eura.
To predstavlja godišnji rast od 5,46 odsto, dok je u odnosu na jul promet smanjen 8,42 odsto.
Najveće učešće u vrijednosti prometa imao je RTGS sistem, sa 87,96 odsto, dok je prema broju realizovanih naloga dominirao DNS sistem, sa učešćem od 57,73 odsto.
CBCG u Biltenu navodi i da je IPS sistem počeo sa radom 20. jula 2026. godine.
Budžetski prihodi porasli, rashodi iznad plana
Izvorni prihodi budžeta Crne Gore i državnih fondova u avgustu iznosili su 288,58 miliona eura, što je 10,98 odsto više nego u istom mjesecu prošle godine, ali 2,55 odsto manje od planiranog.
Najveći dio prihoda ostvaren je od poreza, koji su činili 80,96 odsto ukupnih izvornih prihoda.
Prihodi od akciza bili su za 10,33 miliona eura, odnosno 22,34 odsto, veći nego u avgustu prethodne godine.
U prvih osam mjeseci najveće povećanje prihoda u odnosu na isti period 2025. godine ostvareno je kod poreza na dodatu vrijednost, i to za 54,10 miliona eura ili 6,15 odsto.
Konsolidovani rashodi budžeta u avgustu iznosili su 291,08 miliona eura, odnosno 18,36 odsto više od plana.
Posebno se izdvajaju kapitalni izdaci, koji su dostigli 63,36 miliona eura i bili 37,49 miliona eura veći od planiranih za taj mjesec.
Preporučeno
Budžet je u avgustu ostvario deficit od 2,50 miliona eura.
