Video
Brent je u ponedjeljak porastao oko tri odsto, na 107,81 dolar za barel, dok je američki WTI dostigao gotovo 103 dolara. Prema Reutersu, rast cijena posljedica je novih prijetnji pomorskom transportu nafte kroz područje Crvenog mora i Bab el-Mandeba, ali i napada na ključnu saudijsku infrastrukturu za transport nafte. Tankerski prevoz je zbog povećanog rizika već značajno poskupio, dok je snabdijevanje brodova gorivom dodatno otežano.
Dodatni pritisak stvara napad na saudijski East-West naftovod, važnu alternativnu rutu koja omogućava transport nafte prema Crvenom moru bez prolaska kroz Hormuški moreuz. Prema izvještajima, oštećenje ovog sistema dodatno je povećalo zabrinutost tržišta za količinu nafte koja će biti dostupna svjetskim kupcima.
EVROPA NA UDARU CIJENA NAFTE I GASA
Problem za Evropu nije samo cijena sirove nafte. Kontinent istovremeno mora da se nosi sa visokim cijenama prirodnog gasa, upravo u trenutku kada se priprema za zimsku sezonu.
Prema podacima koje je objavio Financial Times, međunarodne cijene prirodnog gasa početkom septembra snažno su porasle, dok su evropske cijene dostigle nivo koji odgovara cijeni nafte od gotovo 150 dolara po barelu u energetskom ekvivalentu. Cijene LNG-a kreću se oko 25 dolara po milionu BTU, dok su pojedini ugovori dostizali i više od 30 dolara.
Evropa se pritom nalazi u posebno osjetljivoj situaciji jer mora da popunjava skladišta pred zimu, dok je snabdijevanje LNG-om otežano poremećajima pomorskog transporta. Istovremeno, evropske zemlje se za isti gas takmiče sa azijskim kupcima.
Reuters je ranije upozorio da bi visoke cijene gasa mogle Evropi donijeti novi talas ekonomskih problema, jer skuplja energija direktno povećava troškove industrije, posebno u energetski intenzivnim sektorima.
To znači da se energetski šok ne završava na benzinskoj pumpi.
Skuplja nafta povećava troškove transporta, dok skuplji gas podiže troškove proizvodnje električne energije i rada industrije. Kompanije dio tog udara mogu preuzeti na sebe, ali će dio troška prije ili kasnije pokušati da prebace na potrošače kroz više cijene proizvoda i usluga.
ECB PODIGLA KAMATE – INFLACIJA PONOVO PRITISKA
Upravo je strah od produžene inflacije bio jedan od razloga zbog kojih je Evropska centralna banka prošle sedmice ponovo povećala kamatne stope.
ECB je 10. septembra podigao ključne kamatne stope za 25 baznih poena, čime je depozitna stopa povećana na 2,50 odsto. To je drugo povećanje kamata ove godine.
Centralna banka je istovremeno pogoršala svoje procjene inflacije. Prema novim projekcijama ECB-a, prosječna inflacija u eurozoni trebalo bi da iznosi 3,0 odsto u 2026., dok se za 2027. sada očekuje 2,5 odsto, u odnosu na ranije projektovanih 2,3 odsto. Projekcija osnovne inflacije za 2027. takođe je povećana, na 2,6 odsto.
To je posebno važno jer ECB više ne govori o kratkotrajnom skoku cijena koji će automatski nestati kada se stabilizuju energenti. Novi energetski šok prijeti da inflaciju zadrži iznad cilja centralne banke duže nego što se očekivalo.
Predsjednica ECB-a Christine Lagarde upozorila je da bi povratak inflacije na cilj od dva odsto mogao biti odložen, upravo zbog novih pritisaka izazvanih energentima.
NAJVEĆI PROBLEM: KAMATE KOČE PRIVREDU, A ENERGENTI DIŽU CIJENE
Evropska ekonomija tako ulazi u veoma nezgodnu situaciju.
Ako energenti nastave da poskupljuju, inflacija može ponovo ubrzati. ECB bi tada mogao biti pod pritiskom da zadrži kamate na višem nivou ili ih dodatno poveća.
Ali visoke kamate istovremeno poskupljuju kredite građanima i kompanijama, smanjuju investicije i mogu dodatno usporiti ekonomsku aktivnost.
Drugim riječima, evropska centralna banka pokušava da suzbije inflaciju instrumentom koji istovremeno može dodatno usporiti privredu.
Ipak, za sada ECB ne prognozira recesiju. Naprotiv, nove projekcije predviđaju rast ekonomije eurozone od 0,9 odsto u 2026. i 1,4 odsto u 2027. godini, što je nešto više od ranijih procjena. Centralna banka navodi da potrošnja, investicije i industrijska proizvodnja pokazuju određenu otpornost uprkos energetskom šoku.
Ali upravo će cijena energije biti jedan od ključnih faktora koji će odlučiti da li će ta otpornost biti dovoljna.
EVROPU ČEKA SKUPA JESEN
Za evropske kompanije naredni mjeseci zato mogu biti presudni.
Energetski intenzivne industrije prve osjećaju posljedice. Proizvodnja čelika, hemijska industrija, staklo, cement, đubrivo i druge grane sa velikom potrošnjom energije posebno su osjetljive na cijene gasa i električne energije.
Ako se visoke cijene energenata zadrže, evropski proizvođači suočiće se sa većim troškovima u odnosu na konkurente iz zemalja sa jeftinijom energijom. To može dodatno otvoriti već postojeće pitanje konkurentnosti evropske industrije.
Za građane, posljedice mogu biti vidljive kroz skuplje gorivo, grijanje, električnu energiju, transport i proizvode čija proizvodnja zavisi od gasa i nafte.
A za ECB dilema postaje sve komplikovanija: kako zaustaviti inflaciju koju proizvode energenti, a da istovremeno visokim kamatama ne uguši privredni rast.
Upravo zato će naredno kretanje cijena nafte i gasa biti mnogo više od priče o energentima, jer će ono direktno uticati na inflaciju, kamate, kredite, poslovanje evropskih kompanija i standard građana.
Preporučeno
Evropa je već jednom prošla kroz veliki energetski šok. Novi rast cijena pokazuje da problem energetske sigurnosti za evropsku ekonomiju još nije završen.
