Video
Članica Izvršnog odbora ECB-a Isabel Schnabel poručila je prije dva dana, 26. avgusta da kamatne stope moraju dodatno rasti, ocjenjujući da sadašnji nivo nije dovoljan da inflaciju srednjoročno vrati na cilj od dva odsto. Kao jedan od ključnih razloga navela je da se produženi energetski šok povezan sa ratom na Bliskom istoku, ali i činjenica da je ekonomija eurozone otpornija nego što se ranije očekivalo.
INFLACIJA PONOVO BJEŽI OD CILJA
Problem za ECB je što se inflacija u eurozoni ponovo udaljava od cilja. Godišnja stopa inflacije u julu je dostigla 2,9 odsto, nakon 2,8 odsto u junu, dok je godinu ranije iznosila dva odsto.
Ovo znači da problem više nije samo u jednom kratkotrajnom skoku cijena energije, jer ECB računa i na mogućnost da se skuplja energija postepeno prelije na druge proizvode i usluge, plate i očekivanja potrošača.
Dodatni problem predstavlja činjenica da je energetski šok nastao u trenutku kada evropske ekonomije pokušavaju da povećaju javnu potrošnju na odbranu, infrastrukturu i energetsku tranziciju. Takva potrošnja obično podržava privredni rast, ali istovremeno dodatno održava potražnju i otežati spuštanje inflacije.
SEPTEMBAR BI MOGAO BITI NOVA PREKRETNICA
Prema informacijama koje su mediji objavili 25. avgusta, ECB se priprema za novo povećanje kamata na septembarskom sastanku. Kako navode, očekivanje tržišta je da bi depozitna stopa mogla biti povećana sa sadašnjih 2,25 na 2,50 odsto. No, prema pisanju Reutersa, konačna odluka ipak će zavisiti od novih podataka o inflaciji i ekonomiji koji će biti objavljeni prije sastanka 9. i 10. septembra.
Tržišta su posljednjih dana postala još uvjerenija u mogućnost zaoštravanja monetarne politike. Reuters je 21. avgusta objavio da investitori već računaju na povećanje depozitne stope na 2,5 odsto u septembru, dok se otvorilo i pitanje da li bi stopa u narednom periodu mogla dosegnuti tri odsto.
ECB, kako navodi Reuters, nema jednostavan zadatak. Ako kamate podigne previše, skuplji krediti mogu smanjiti potrošnju i investicije i usporiti privredu. Ako bude čekao, postoji rizik da se inflacija duže zadrži iznad cilja i da se energetski šok prelije na širi rast cijena.
Upravo zato je sadašnja situacija drugačija od klasičnog slučaja u kojem centralna banka podiže kamate zbog pregrijavanja ekonomije. Ovoga puta veliki dio pritiska dolazi iz energije i geopolitičkih događaja, pa ECB pokušava da spriječi da privremeni šok preraste u dugotrajniji inflacioni problem.
ŠTA OVO ZNAČI ZA GRAĐANE CRNE GORE
Iako Crna Gora nije članica eurozone, odluke ECB-a za imaju konkretne posljedice. Crna Gora koristi euro kao sredstvo plaćanja, dok Centralna banka Crne Gore nema sopstvenu referentnu kamatnu stopu kojom bi mogla samostalno odgovoriti na promjene monetarne politike. CBCG je ranije saopštila da se, u uslovima euroizacije, oslanja na zvanične stope koje određuje ECB.
Zbog toga bi novo povećanje kamata u Frankfurtu moglo povećati troškove finansiranja i u Crnoj Gori, mada se efekat ne mora pojaviti istog dana niti mora biti jednak povećanju ECB-ove stope. Banke svoje cijene kredita određuju i na osnovu troškova finansiranja, rizika, konkurencije i drugih tržišnih uslova.
Podaci CBCG pokazuju da je prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa na ukupne kredite u Crnoj Gori u julu iznosila 6,12 odsto, dok je kod novoodobrenih kredita bila 5,96 odsto. Istovremeno, godišnja inflacija u Crnoj Gori u julu je iznosila 3,8 odsto.
Ovo bi moglo da znači da se crnogorski građani i privreda u eventualni novi period skupljeg novca ne bi ušli iz pozicije jeftinih kredita, jer je cijena kreditiranja već znatno iznad nivoa koji je ECB postavio za svoju osnovnu kamatnu stopu.
ECB POKUŠAVA DA ZAUSTAVI INFLACIJU PRIJE NEGO ŠTO ONA POSTANE NOVI PROBLEM
Paradoks trenutne situacije je što Evropa istovremeno želi više investicija i mora da kontroliše cijene.
ECB je još u junskim projekcijama predviđao prosječnu inflaciju od oko tri odsto za 2026. godinu, 2,3 odsto za 2027. i dva odsto za 2028. godinu. Bazna inflacija za 2026. i 2027. bila je projektovana na 2,5 odsto.
Ako se energetski pritisci nastave, te projekcije mogu postati teže ostvarive. Zato, prema informacijama koje je Reuters objavio, u Frankfurtu se sve više govori o potrebi da se djeluje prije nego što se viša inflacija trajno ugradi u plate, cijene usluga i očekivanja građana.
Za evropske potrošače to znači da bi period veoma jeftinog novca mogao ostati iza njih duže nego što se očekivalo.
Preporučeno
Ako ECB u septembru zaista podigne kamate, to neće automatski značiti dramatičan skok kamata u Crnoj Gori. Ipak, značilo bi da se očekivanje novog pojeftinjenja novca ponovo udaljava, dok rizik dužeg perioda skupljeg finansiranja postaje sve realniji.
