Video
Euro je danas, 5. oktobra, tokom azijske trgovine oslabio na 1,1161 dolara, najniži nivo od maja 2025. godine, a potom se oporavio na oko 1,1176 dolara. Reuters navodi da je zajednička evropska valuta time zabilježila četvrtu uzastopnu sedmicu pada, dok je od početka godine oslabila oko 4,8 odsto.
Pritisak na euro dolazi prije svega zbog zabrinutosti oko Francuske – njenog visokog javnog duga, budžetskog deficita i političke neizvjesnosti pred predsjedničke izbore 2027. godine. Istovremeno, tržišta su prošle sedmice zabilježila snažnu rasprodaju državnih obveznica, što je dodatno povećalo troškove zaduživanja.
FRANCUSKI DUG SVE VIŠE OPTEREĆUJE TRŽIŠTE
Francuska se suočava sa kombinacijom visokog budžetskog deficita, rastućeg javnog duga, slabog ekonomskog rasta i političkih podjela koje otežavaju donošenje mjera za konsolidaciju javnih finansija.
Prema posljednjoj prognozi Evropske komisije, francuski budžetski deficit trebalo bi ove godine da iznosi 5,1 odsto BDP-a, dok se javni dug procjenjuje na 118,1 odsto BDP-a. Komisija očekuje da bi dug 2027. mogao dostići oko 120,2 odsto BDP-a, dok bi deficit, bez dodatnih promjena politike, mogao porasti na 5,7 odsto BDP-a.
Problem nije samo veličina duga već i cijena njegovog servisiranja. Evropska komisija procjenjuje da će kamatne isplate Francuske ove godine iznositi oko 2,6 odsto BDP-a, a 2027. bi mogle porasti na 2,8 odsto. Rast kamatnih troškova dodatno otežava smanjivanje deficita jer sve veći dio budžeta odlazi na servisiranje postojećeg duga.
Upravo se to preliva na finansijska tržišta. Premija koju Francuska plaća u odnosu na Njemačku za desetogodišnje zaduživanje prošle sedmice porasla je za 34 bazna poena, što je najveći sedmični skok za 17 godina, prema podacima LSEG-a koje prenosi Reuters.
Drugim riječima, investitori traže veću kamatu da bi držali francuski dug, što je signal da za rizik Francuske traže sve veću naknadu.
ZAŠTO PROBLEM FRANCUSKE PRITISKA EURO
Investitori francuski problem ne posmatraju izolovano. Francuska je druga najveća ekonomija eurozone i jedan od najvećih izdavalaca državnog duga u Evropi. Zbog toga se rast prinosa na francuske obveznice pažljivo prati i izvan same Francuske.
Reuters navodi da su strahovanja od mogućeg „prelivanja“ problema na druge zemlje eurozone jedan od razloga zbog kojih je euro jutros dodatno oslabio. Ipak, analitičari upozoravaju da trenutna situacija još nije uporediva sa dužničkom krizom eurozone iz perioda 2010–2012. godine i da je pritisak za sada dominantno koncentrisan na Francusku.
Istovremeno, Evropska centralna banka upozorava na širi fiskalni problem eurozone. Prema projekcijama ECB-a iz septembra, budžetski deficit eurozone trebalo bi da iznosi 3,0 odsto BDP-a u 2026., 2,5 odsto u 2027. i 2,1 odsto u 2028. godini, dok ECB posebno upozorava na neizvjesnost povezanu sa energijom, inflacijom i javnim finansijama.
ECB u svojim projekcijama predviđa rast ekonomije eurozone od 0,9 odsto ove godine, nakon čega bi rast trebalo da ubrza na 1,4 odsto u 2027. i 1,5 odsto u 2028. godini. Istovremeno, inflacija bi u 2026. trebalo da bude oko 3 odsto, iznad cilja od dva odsto.
To evropsku monetarnu politiku stavlja u nezgodnu poziciju: privreda raste relativno sporo, ali inflacioni pritisci i dalje nijesu nestali.
SLABIJI EURO MOŽE POSKUPITI UVOZ
Pad vrijednosti eura ima dvije strane.
Za evropske izvoznike slabija valuta može biti dobra vijest jer njihova roba postaje konkurentnija na međunarodnom tržištu. Međutim, za kompanije i potrošače koji zavise od uvoza slabiji euro znači skuplju robu koja se plaća u dolarima ili drugim valutama.
Posebno je važna energija. Nafta se na svjetskom tržištu uglavnom plaća u dolarima, pa pad eura u odnosu na američku valutu može povećati trošak uvoza energenata za evropske kupce.
ECB je u septembarskim projekcijama posebno ukazao na rizike povezane sa energijom i njihovim mogućim prenosom na inflaciju. Centralna banka za 2026. projektuje prosječnu inflaciju od 3 odsto, dok bi inflacija bez hrane i energije trebalo da bude 2,5 odsto.
U takvom okruženju slabiji euro može dodatno zakomplikovati borbu protiv inflacije.
DOLAR TRENUTNO IZLAZI KAO POBJEDNIK
Dok euro slabi, američki dolar dobija podršku investitora koji traže sigurniju imovinu.
Reuters navodi da je dolar dodatno ojačao nakon prošlosedmične rasprodaje obveznica, dok su očekivanja o potezima američkih Federalnih rezervi promijenjena nakon slabijih podataka o zapošljavanju u SAD-u. Tržište sada očekuje veću vjerovatnoću da će Fed u oktobru zadržati kamatne stope nepromijenjenim.
Tako se trenutno stvaraju dva paralelna pritiska na euro: zabrinutost zbog evropskih javnih finansija i povećana potražnja za dolarom kao sigurnijim utočištem.
Za sada nema naznaka da je eurozona pred novom krizom poput one iz 2010–2012. godine. Ali tržišta jasno šalju poruku da će sposobnost Francuske da stabilizuje javne finansije biti jedan od ključnih testova povjerenja u evropsku ekonomiju.
Preporučeno
Ukoliko troškovi francuskog zaduživanja nastave da rastu, a političke podjele otežaju smanjenje deficita, pritisak neće ostati samo pitanje francuskog budžeta. Mogao bi postati i problem za zajedničku evropsku valutu.
