Video
Bruto javni dug Crne Gore na kraju juna iznosio je 5,02 milijarde eura i tokom drugog kvartala smanjen je za oko 111 miliona eura. Ipak, zbog istovremenog pada državnih depozita, neto javni dug nije smanjen, već je porastao za gotovo šest miliona eura i dostigao 4,49 milijardi.
Prema kvartalnom izvještaju Ministarstva finansija, ukupan javni dug Crne Gore na dan 30. juna 2026. godine iznosio je 5,022 milijarde eura, odnosno 58,5 odsto BDP-a.
Državni dug, koji ne uključuje dug lokalnih samouprava, iznosio je 4,997 milijardi eura ili 58,2 odsto BDP-a. Neto državni dug iznosio je 4,463 milijarde eura, odnosno 51,9 odsto BDP-a, dok je neto javni dug iznosio 4,489 milijardi eura ili 52,3 odsto BDP-a.
Podaci pokazuju da je u odnosu na kraj marta bruto državni dug smanjen za 109,3 miliona eura, dok je bruto javni dug smanjen za 111,1 milion eura.
Istovremeno, državni depoziti smanjeni su sa 650,5 miliona eura na kraju marta na 533,4 miliona eura krajem juna, odnosno za nešto više od 117 miliona eura. Zbog toga je neto javni dug, uprkos padu bruto zaduženja, porastao sa 4,483 milijarde na 4,489 milijardi eura, dok je neto državni dug povećan sa 4,456 na 4,463 milijarde eura.
SPOLJNI DUG MANJI ZA 44,6 MILIONA
Najveći dio državnog duga i dalje se odnosi na obaveze prema inostranstvu. Spoljni dug na kraju juna iznosio je 4,759 milijardi eura, odnosno 55,4 odsto BDP-a, što je za 44,6 miliona eura manje nego na kraju prvog kvartala.
Ministarstvo finansija navodi da tokom drugog kvartala nije bilo povlačenja iz novih kreditnih aranžmana. Iz ranije zaključenih kredita povučeno je 48 miliona eura, dok je istovremeno otplaćeno 92,5 miliona eura spoljnog duga, što je dovelo do njegovog smanjenja.
U strukturi spoljnog duga najveće učešće imaju obveznice emitovane na međunarodnom tržištu.
Njihova vrijednost na kraju juna iznosila je oko 2,79 milijardi eura, što odgovara učešću od 32,4 odsto projektovanog BDP-a za 2026. godinu.
UNUTRAŠNJI DUG SMANJEN ZA 65 MILIONA
Još izraženije smanjenje zabilježeno je kod unutrašnjeg duga.
Na kraju juna on je iznosio 238 miliona eura, odnosno 2,8 odsto BDP-a, što je za 64,7 miliona eura manje nego tri mjeseca ranije.
Ministarstvo objašnjava da je smanjenje posljedica redovne otplate duga od 67,3 miliona eura i činjenice da tokom kvartala nije bilo novog zaduživanja na domaćem tržištu. Istovremeno je dug pravnih lica i privrednih društava povećan za 2,4 miliona eura.
Najveću stavku unutrašnjeg duga čine krediti kod poslovnih banaka, koji su na kraju juna iznosili 90,2 miliona eura.
ZA PROJEKTE POVUČENO 48 MILONA EURA
Tokom drugog kvartala država je povukla ukupno 48 miliona eura iz ranije zaključenih kreditnih aranžmana, namijenjenih infrastrukturnim i razvojnim projektima. Najviše, 20,6 miliona eura, odnosilo se na Plan rasta, dok je iz aranžmana sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj povučeno ukupno 14,8 miliona eura za više projekata.
Za nabavku patrolnih brodova za potrebe Vojske Crne Gore povučeno je 10 miliona eura, iz kredita Njemačke razvojne banke 1,6 miliona eura za projekte vodosnabdijevanja i otpadnih voda, dok je iz kredita EBRD-a povučen milion eura za dionicu autoputa Mateševo–Andrijevica.
Tokom kvartala zaključena su i četiri nova kreditna aranžmana ukupne vrijednosti 185 miliona eura.
Riječ je o projektu „Šume Crne Gore za zajednički prosperitet“ vrijednom 18 miliona eura, reformi upravljanja otpadom od 40 miliona, projektu opremanja zdravstvenih ustanova od 27 miliona eura i drugoj tranši zajma za razvojne politike sa Francuskom razvojnom agencijom vrijednoj 100 miliona eura. Iz tih aranžmana do kraja juna nije bilo povlačenja sredstava.
ZA GLAVNICU I KAMATE IZDVOJENO 186,7 MILIONA, GOTOVO SAV DUG U EURIMA
Crna Gora je tokom drugog kvartala za otplatu glavnice i kamata izdvojila ukupno 186,7 miliona eura. Od toga se 159,9 miliona eura odnosilo na otplatu glavnice, a 26,9 miliona na kamate. Rezidentima je po osnovu glavnice isplaćeno 67,4 miliona eura, dok je nerezidentima otplaćeno 92,5 miliona eura. Za kamate prema domaćim i stranim povjeriocima izdvojeno je još 26,9 miliona eura.
Struktura državnog duga ostaje povoljna sa aspekta valutnog i kamatnog rizika.Čak 99,74 odsto državnog duga izraženo je u eurima, dok se svega 0,26 odsto odnosi na druge valute.
Preporučeno
Istovremeno, 79,4 odsto duga ima fiksnu kamatnu stopu, dok se 20,6 odsto odnosi na zaduženja sa varijabilnom kamatom, uglavnom vezanom za EURIBOR.
Dug lokalnih samouprava na kraju juna iznosio je 25,7 miliona eura, odnosno 0,3 odsto BDP-a. Ministarstvo finansija je za obračun odnosa duga prema BDP-u koristilo projekciju prema kojoj će crnogorska ekonomija u 2026. godini vrijediti 8,59 milijardi eura.
