Video
Zarada po akciji kompanija koje čine indeks STOXX Europe 600 porasla je procijenjenih 14 odsto u prvoj polovini 2026. godine, dok Goldman Sachs Research za cijelu godinu sada očekuje rast od 15 odsto. Istovremeno, priliv stranog kapitala u evropske akcije u prvoj polovini godine dostigao je najviši nivo u posljednjih pet godina.
Takvi podaci pokazuju da se slika evropskog tržišta značajno promijenila. Prema analizi Goldman Sachsa, uvriježena percepcija da evropske kompanije teško ostvaruju rast profita sve je manje u skladu sa stvarnim rezultatima. Rast zarade po akciji u prvoj polovini godine bio je najbrži u posljednje tri godine, i to uprkos novom energetskom šoku.
INVESTITORI PONOVO GLEDAJU EVROPU
Posebno je značajno to što se strani investitori vraćaju evropskim akcijama. Goldman Sachs navodi da su upravo strani ulagači bili glavni pokretač snažnog priliva kapitala, pri čemu dio tog trenda povezuje sa željom investitora da diverzifikuju portfelje i smanje zavisnost od jednog tržišta.
Evropske akcije su u prvoj polovini 2026. privukle najviše kapitala u posljednjih pet godina, dok su kompanije uspjele da povećaju profitabilnost uprkos energetskom šoku i pritiscima izazvanim kineskom konkurencijom.
Da se raspoloženje investitora zaista promijenilo pokazuje i kretanje evropskih berzi. Indeks STOXX Europe 600 od januara 2025. do 13. avgusta 2026. ostvario je prinos od 54 odsto, u dolarima, dok je američki S&P 500 u istom periodu porastao 34 odsto, prenosi Goldman Sachs Research.
Evropsko tržište je početkom avgusta dodatno potvrdilo taj trend, kada je STOXX 600 dostigao rekordni nivo, uz snažan doprinos tehnološkog sektora i pozitivnih poslovnih rezultata kompanija. Reuters je tada rast evropskih akcija povezao upravo sa rastom korporativnih profita i boljim raspoloženjem investitora.
BANKE, ENERGIJE, TEHNOLOGIJA i ODBRANA NOSE RAST
Jedan od razloga boljih rezultata evropskih kompanija jeste promjena strukture evropskog tržišta. Bankarski sektor ima značajno bolju poziciju nego tokom perioda izuzetno niskih kamatnih stopa, dok kompanije iz energetike, infrastrukture, tehnologije i odbrambene industrije imaju koristi od velikih investicionih ciklusa.
Goldman Sachs posebno izdvaja evropske banke, koje su od 2022. godine znatno nadmašile američke tehnološke gigante iz grupe „Magnificent Seven“. Istovremeno, povećana ulaganja u odbranu, infrastrukturu, elektrifikaciju i podatkovne centre, uključujući infrastrukturu potrebnu za razvoj vještačke inteligencije, stvaraju nove izvore potražnje za evropske kompanije.
Energetika takođe ima specifičnu ulogu. Više cijene nafte i gasa predstavljaju problem za veliki dio evropske privrede jer povećavaju troškove proizvodnje i transporta, ali istovremeno mogu povećati zaradu kompanija iz energetskog i povezanih sektora. Goldman Sachs procjenjuje da su robne kompanije činile oko polovine povećanja zarade STOXX Europe 600 indeksa tokom ove godine.
To, međutim, predstavlja i jedan od rizika. Ako visoke cijene energije potraju dovoljno dugo i počnu da smanjuju tražnju, negativan efekat mogao bi se proširiti na mnogo veći broj sektora.
SLABIJI BDP NE ZNAČI NUŽNO I SLABIJE BERZE
Jedan od najzanimljivijih zaključaka analize jeste da investitori ne bi trebalo da izjednačavaju rast evropske ekonomije sa performansama evropskih kompanija.
Razlog je jednostavan – velike kompanije sa evropskih berzi nijesu zavisne samo od evropskog tržišta. Goldman Sachs navodi da samo oko 40 odsto prihoda kompanija iz STOXX Europe 600 dolazi sa njihovih matičnih tržišta, dok ostatak ostvaruju u inostranstvu. Oko četvrtine prihoda dolazi iz Sjeverne Amerike.
Zbog toga kompanija može imati sjajne rezultate čak i kada ekonomija zemlje u kojoj je sjedište raste sporo. Evropske multinacionalne kompanije prihod ostvaruju na globalnom tržištu, a njihova profitabilnost više zavisi od troškova, cijena proizvoda, produktivnosti, kursa i potražnje na međunarodnim tržištima nego od samog BDP-a njihove matične zemlje.
To je važno i zbog činjenice da je rast evropske ekonomije i dalje skroman. Goldman Sachs je u avgustu za eurozonu prognozirao realni rast od 0,8 odsto u 2026. godini, uz nastavak pritiska visokih cijena energije i relativno slabo povjerenje potrošača.
Drugim riječima, evropska privreda može rasti sporo, a evropske kompanije istovremeno povećavati profit mnogo brže.
KINA OSTAJE VELIKI RIZIK
Dobar poslovni rezultat evropskih kompanija ipak ne znači da su problemi evropske industrije nestali. Poseban pritisak dolazi iz Kine.
Kineski izvoz u Evropu raste dvocifrenim stopama, što posebno pogađa njemačku proizvodnju, automobilsku industriju i hemijski sektor. Ipak, Goldman Sachs upozorava da se kineska konkurencija ne odnosi podjednako na cijelo evropsko tržište. Banke, farmaceutske kompanije, telekomunikacije i dio energetskog sektora mnogo su manje izloženi direktnom pritisku kineskih proizvođača.
Automobilska industrija, koja je jedan od simbola evropske industrijske snage, danas čini tek oko jedan odsto ukupne tržišne kapitalizacije evropskog tržišta akcija, navodi Goldman Sachs. To znači da problemi evropskih proizvođača automobila više nemaju isti uticaj na ukupnu sliku evropskog tržišta kao ranije.
EVROPA VIŠE NIJE SAMO PRIČA O STAGNACIJI
Za evropske berze 2026. godina tako postaje godina svojevrsnog preokreta. Dok se evropska ekonomija i dalje suočava sa sporim rastom, visokim troškovima energije, kineskom konkurencijom i slabijom potrošnjom, kompanije uspijevaju da povećavaju zaradu i privuku novi kapital.
Goldman Sachs je zbog snažnih rezultata kompanija u avgustu podigao procjenu rasta zarade po akciji evropskih kompanija za 2026. sa 10 na 15 odsto.
Ipak, investitori ulaze u naredni period sa više rizika nego što bi sama stopa rasta profita mogla sugerisati. Nafta je početkom septembra ponovo snažno porasla zbog eskalacije tenzija na Bliskom istoku, a Goldman Sachs je danas upozorio da bi cijena nafte mogla dostići i 120 dolara po barelu ukoliko se poremećaji u transportu kroz ključne pomorske pravce dodatno pogoršaju.
Preporučeno
Upravo će zato naredni mjeseci biti test da li je rast profita evropskih kompanija dovoljno snažan da izdrži nove energetske udare, višu inflaciju i moguće dalje zaoštravanje monetarne politike.
