Crnu Goru ove godine očekuju niže stope ekonomskog rasta, kaže za Novu M viceguverner CBCG Niklola Fabris.

Razlog je usporavanje globalne ekonomija ali i završetak radova na prvoj dionici autoputa što je bio važan izvor rasta u prethodnom periodu. Fabris kaže i da javni dug ostaje ključni izazov kojim se Vlada mora ozbiljno baviti i u narednom periodu.Procjene MMF-a i Svjetske banke su da će globalna ekonomija u ovoj godini oslabiti. Sve to uticaće i na crnogorsku ekonomiju kojoj međunarodne finansijske institucije prognoziraju rast ispod tri odsto. Usporavanje domaće ekonomije očekuje i viceguverner CBCG Nikola Fabris.

“Mi očekujemo da ćemo u narednoj godini imati nešto nižu stopu rasta u rasponu od 0,2 do 0,6 procentnih poena ali ovome treba dodati da se sljedeće godine u trećem kvartalu završava gradnja autoputa što je bio važan izvor rasta u prethodnom periodu.”

Najave pojedinih međunarodnih institucija i analitičara su da nas ove godine očekuje nova ekonomska kriza. Za Fabrisa taj scenario nije realan već ćemo se, kaže, suočiti sa usporavanjem ekonomskog rastra.

“Ne treba očekivati ništa dramatično. Naš odgovor treba da budu mjere makroekonomske, fiskalne i finansijske stabilnosti. Potrebno je da nastavimo sa strukturnim reformama koje će otkloniti barijere rastu, otvoriti konkurentnost, omogućiti nova radna mjesta.”

Protekla godina je, kaže Fabris, počela turbulentno, kada su dvije banke Atlas i IBM pošle u stečaj, a završila se sa istorijski najuspješnijim indikatorima kada je u pitanju bankarski sistem.

“Kapital banaka je prešao nivo 600 miliona eura i u prethodnoj godini je povećan za čak 20 odsto. Nivo loših kredita je opao na nivo od 4,6 odsto, depoziti banaka su dostigli nivo od 3,5 milijardi eura i u posljednih 12 mjeseci su povećani za preko 10 odsto. Krediti su dostigli nivo od oko tri milijarde eura i takođe njihova stopa rasta je preko deset odsto. Likvidna aktiva banaka je prešla 1,1 milijardu eura i u posljendjih 12 mjeseci i ona je povećana za 200 miliona eura. Kamatne stope su na istorijskom minimumu”.

Jedan od ključnih problema crnogorske ekonomije je i visok nivo javnog duga koji je gotovo 70 odsto BDP-a. Viceguverner Centralne banke kaže da nivo duga nije kritičan te da su procjene da će do 2022. godine on pasti na 63 odsto BDP-a.

“Nivo javnog duga ostaje ključni izazov kojim se Vlada mora vrlo ozbiljno baviti i u narednom periodu. Neophodno je primijeniti mjere fiskalne konsolidacije i potrebno je da se u ovoj godini donese nova fiskalna strategija koja bi takođe imala akcenat na smanjenju nivoa javnog duga.”

Fabris kaže i da je ideja uspostavljanja direktnog platnog prometa između Crne Gore-BiH-Srbije teško izvodljiva. Razlog je to što komercijalne banke nijesu spremne da podrže taj projekat. Fabris napominje i da ne postoji nigdje u svijetu direktan platni promet izmedju zemalja koje imaju različite valute.