Video
Dodaje da podaci koji se odnose na rast ekonomije u drugom kvartalu generalno odražavaju osnovne naznake crnogorske ekonomije koje nijesu drugačije nego do sada, niti bi mogle biti u tako kratkom periodu.
,,Rast BDP-a od 2,7 odsto je prilično niska stopa, ali objektivno u drugom kvartalu se obično, ne uvijek, ni ne bilježe visoke stope ekonomskog rasta, prije svega, i zbog sezonalnog karaktera naše ekonomije. Pored toga evropska ekonomija, pod uticajem antiinflacionih mjera i drugih poznatih faktora, bilježi usporavanje, pa je vjerovatno i to imalo znatnog uticaja na relativno nisku stopu rasta. Ipak, podaci ukazuju da takva situacija nije u zemljama u okruženju, jer one bilježe znatno veću stopu rasta u drugom kvartalu, mada su one drugačijih karakteristika”, kazao je Kostić.
Što kažu podaci
Monstat je objavio da je BDP prošle godine iznosio 6,96 milijardi eura, dok je godinu ranije bio 5,92 milijarde eura. Po ekonomskom rastu Crna Gora je prošle godine bile druga u Evropi iza Malte koja je lani imala rast BDP od 7,5 odsto, na trećem mjestu je bio Island sa rastom od pet odsto, a na četvrtom Turska sa 4,5 odsto. Od država regiona, Kosovo je lani imalo ekonomski rast od 3,3 odsto, Hrvatska 3,1 odsto, Srbija 2,5 odsto, Slovenija 2,1 odsto, Bosna i Hercegovina je imala rast od 1,7 odsto, dok je Sjeverma Makedonija ostvarila godišnji rast BDP-a od jedan odsto.
Kostić ukazuje da je teško ove podatke ne dovesti u vezu sa činjenicom da je spoljno trgovinska razmjena za sedam mjeseci iznosila 2,67 milijardi eura, što je 2,9 odsto više nego lani u istom period, a što je gotovo ista stopa rasta, kao i rasta ekonomije.
,,To nam govori ono što već odavno znamo, da naša ekonomija funkcioniše na potrošnji i da balon potrošnje naduvava ekonomski rast. To dalje znači da zbog potpuno neadekvatne strukture naše privrede koja uslovljava ekstremno visoku uvoznu zavisnost, najveći dio povećanja ekonomske aktivnosti (bilo čime podstaknute) realizuje se putem uvoza, odnosno rastom trgovinskog deficita, pa ispada da rast ekonomije dugoročno šteti našem razvoju. Enormni debalans u trgovinskoj razmjeni od oko 2,3 milijarde eura snažno pritiska u pravcu održavanja budžetskog deficita koji obično ide sa njim u paru. Na taj način se mi nalazimo pred ozbiljnim izazovom koji prije ili kasnije mora da eskalira, jer se domaća tražnja najvećim dijelom realizuje u inostranstvu i snažno djeluje u pravcu pogoršanja makroekonomskih pokazatelja. Kao posljedica toga uvoz je porastao oko osam procenata, izvoz pao za čitavih 22 odsto, a pokrivenost uvoza izvozom minimalna je oko 14 odsto”, navodi Kostić.
Bez sigurnosti javnih finansija
Na pitanje Pobjede kakva su očekivanja za naredni period, Kostić navodi da će stopa BDP svakako biti veća zbog sezonalnosti ekonomije, ali da je pitanje kolika će biti na kraju godine imajući u vidu sve eksterne uticaje koji nijesu povoljni.
,,Doduše, povećana domaća tražnja, koja se očekuje kao posljedica povećanja zarada, imaće uticaja na rast ekonomije u narednom periodu, ali, ponovo kažem, koristi od takvog rasta su vrlo upitne. Kako god, u narednim godinama se ne očekuje naročito dinamičan rast ekonomije zbog mnogo poznatih razloga. Naročito ne po stopama koje bi obezbijedile izvjesnu sigurnost javnim finansijama”, ocjenjuje Kostić.
Ukazuje da nam je rast neophodan, prvenstveno zbog javnih prihoda, imajući u vidu potrošnju koja je, kako ocjenjuje, enormna za naše stvarne mogućnosti.
Preporučeno
,,Zdravstvo, a sada i PIO, zahtijevaće visoke javne prihode, a njih nema bez rasta ekonomije, tako da su nam i sa tog aspekta potrebne visoke stope ekonomskog rasta – ne manje od pet odsto, što je vrlo visoka stopa. Istina, prošle godine je ostvaren rast od 6,2 odsto, što je bilo među najvišim stopama u Evropi. Neophodan nam je ekonomski rast, a zbog strukture ekonomije i dominantnog modela rasta – rastom pogoršavamo makroekonomske parametre (uvoz, izvoz, deficit…) tako da se čini kao da treba riješiti ,,kvadraturu kruga”, zaključuje Kostić.
