Video
”Naravno bilo bi dobro da se ta strahovanja ne obistine te da se ti rizici ne realizuju. Uz to budžet se u cjelini prezentira na nesvakidašnji način – u kategorijama “istorijski nivo”,”rekordni iznosi” “dijeljenje pravde” i slično, čime se podgrijavaju nerealna očekivanja koja u ekonomiji imaju svoju cijenu i koju po pravilu ne plaćaju oni koji su ih generisali, nego najširi slojevi stanovništva”, kaže Kostić.
Dodaje da neuobičajena marketinška retorika koja prati budžet nameće pitanje o tome zašto se ona sprovodi i čemu služi i zbog toga pobuđuje sumnju u valjanost budžeta, naročito ako se zna da budžet usvajaju poslanici u skupštini i da tome ne treba široka marketinška kampanja koja se sprovodi.
”Za njegovo usvajanje nije potreban drugi marketing do “marketing argumenata” u prilog budžetu, a čini se da oni ovdje nedostaju”, navodi Kostić.
Generalno, bez upuštanja u detalje, jer bi to zahtijevalo predugu eksplikaciju, kaže Kostić, budžet odražava odsutstvo konzistentne dugoročne strategije razvoja i da stoga budžet dominantno targetira “popularne” ciljeve – ciljeve kratkoročnog karaktera sa naglašenom socijalnom i potrošačkom dimenzijom.
”Treba reći da je uvažavanje ovih ciljeva samo po sebi veoma važno jer se tiču nivoa ličnog standarda građana ali se postavlja pitanje opravdanosti njihove visine i njihove prioritizacije u datoj situaciji, pa sobom nose potencijalno veliki rizik. Od ocjene da budžet odražava odsutstvo konzistentne dugoročne strategije razvoja se može izuzeti iznos kapitalnog budžeta i njegova struktura (ali i to djelimično jer se može reći da se radi o iznosu koji kompenzira njegov vrlo mali iznos iz tekuće godine) jer alocira investicije u skladu s stepenom regionalnog razvoja odnosno uvažavanjem regionalnih disproporcija”, ispričao je Kostić za Standard.
Svako novo zaduženje, ističe on, dodatno bi komplikovalo održivost javnih finansija i naš ekonomski oporavak i za to ne treba posebne mudrosti.
”Nama je u ovoj fazi potrebno postupno snižavanje deficita budžeta ali ne po svaku cijenu – po cijenu razvoja jer smanjenje duga samo po sebi neće podići ekonomski rast niti dinamizirati oporavak. Mnogo je obrnutih primjera sa uravnoteženjem finansija na uštrb ekonomskog razvoja”, navodi Kostić.
U krajnjem, dodaje, budžet treba da odražava društveno-ekonomske ciljeve.
”U njegovom promišljanju i eventualnom formiranju slike o njemu treba prije svega postaviti osnovno pitanje: šta nama u daljoj budućnosti treba pa u skladu s tim šta nam treba danas – prevedimo budućnost na sadašnjost i nađimo “neto sadašnju vrijednost” naše budućnosti. Po mome mišljenju to je aspekt koji treba da koristimo u promišljanju budžeta da na tome zasnivamo ocjenu o njemu i da brojke tumačimo u skladu s tim. Da li nam budžet omogućava napredak ili ne zna se post festum – poslije realiazacije.Uošte uzev, privremeno finansiranje se smatra iznuđenim a time i lošijim rješenjem od neusvajanja budžeta ali da li je to tako i u situacijama kada se ono zaista iz opravdanih razloga stavlja na snagu pitanje je za raspravu”, zaključio je Kostić u razgovoru za Standard.
Preporučeno
