Video
Ukupan budžet projektovan je na 3,78 milijardi eura, pri čemu će se čak 2,35 milijardi finansirati iz poreza. Krnić naglašava da taj podatak najbolje pokazuje da državni aparat u potpunosti zavisi od privrede i građana, koji zauzvrat ne dobijaju nikakvo olakšanje u poslovanju ili kvalitetu usluga.
“Državu i njenu glomaznu administraciju finansiraju privreda i građani, koji su potpuno ostavljeni po strani. Iz budžeta se jasno vidi da nema želje da se olakša poslovanje, da se digitalizuje uprava, smanje barijere ili podstakne preduzetnički potencijal. Inflacija je postala saveznik budžeta, a teret kroz povećane poreske prihode pada isključivo na stanovništvo i privredu”, upozorava Krnić.
Podsjeća da je samo u 2023. godini planirano 1,1 milijardu eura manje poreskih prihoda nego za 2026, što, kako kaže, dovoljno govori o tome kako inflacija pogoduje vlastima i povećava pritisak na poslovni sektor.
KAPITALNE INVESTICIJE DALEKO OD OBEĆANOG
Krnić ističe da su najavljivane kapitalne investicije od 400 miliona eura završile na 305 miliona, što čini svega osam posto ukupnog budžeta.
“To jasno govori da Vlada ne bira razvoj, već puko finansiranje neefikasne administracije. Ima izuzetaka na kojima sistem počiva, ali se većem dijelu administracije povlađuje boljim uslovima nego u privredi, kako bi vlast zadržala političku podršku. A u takvoj konstelaciji najviše gube privrednici, preduzetnici, zaposleni u privatnom sektoru, nezaposleni, penzioneri i podstanari”, kaže on.
Upozorava da su izdvajanja za bruto zarade na istorijskom maksimumu – 726 miliona eura, kao i socijalna davanja koja iznose 1,15 milijardi.
“Naša ekonomija liči na balon koji se neprestano naduvava, a opasnost od pucanja raste. Ovakav nivo potrošnje nije održiv. Ne bi iznenadilo da dođe do rebalansa budžeta ako investicije, turizam i poreski prihodi podbace. Poseban rizik ima naša privredna struktura – ogromna uvozna zavisnost, dominacija usluga i zavisnost od jedne turističke sezone”, ističe Krnić.
MMF UPOZORAVA – VLAST IGNORIŠE
Najnovije ocjene MMF-a, prema kojima dalji rast javnog duga i troškova administracije predstavljaju ozbiljan rizik, analitičar smatra potpuno realističnim.
“Vlada u potpunosti ignoriše preporuke MMF-a iz partijskih i ličnih interesa. Zaduživanje se nastavlja po sve nepovoljnijim kamatama, pritisak na javne finansije raste, a racionalizacija potrošnje nije ni na vidiku. Naprotiv – vlast širi administraciju, povećava zarade i partijski zapošljava. To je suprotno svakoj preporuci i zdravom upravljanju javnim novcem”, kaže Krnić.
POTREBNE STRUKTURNE REFORME
Krnić smatra da je Crnoj Gori potrebna strategija koja počinje od realnog sektora i stvara novu vrijednost. Prema njegovim riječima poterbni je što hitnije pokrenuti modernizaciju proizvodnje, podstaći inovacije i preduzetništve, kao i razvoj poljoprivrede, posebno sektora poput mliječne industrije, koja može stvarati proizvode sa većom akumulacijom.
Krnić dodaje Vlada mora što prije i uspostaviti robne rezerve i mehanizme obaveznog otkupa domaćih proizvoda, stvoriti pravedno i predvidivo poslovno okruženja, kao sprovesti sveobuhvatnu digitalizaciju i smanjiti administrativne barijere. Uz sve ovo, kako kaže Krnić, potrebno je i aktivnije djelovanje Agencije za zaštitu konkurencije kako bi se ograničili monopoli.
“Ako stvorimo uslove za pokretanje proizvodnje i oživljavanje privrede, čak i smanjenje poreskih stopa može povećati prihode, jer bi ukupna aktivnost porasla. Ali za to treba vizije, znanja i posvećenosti – a ne mlakog marketinga”, kaže Krnić.
Prema njegovim riječima, povećanje fiskalnih nameta može samo pogoršati situaciju i podstaći rast sive ekonomije. Ipak, s obzirom na trend rasta potrošnje, ne isključuje mogućnost da vlast posegne za novim porezima.
Preporučeno
“Treba biti vrlo oprezan. Umjesto novih nameta, treba motivisati mlade da idu u privredu, a ne u partije koje će im naći posao. Nelogično je da se u privatnom sektoru radi više, a zarađuje manje nego u državnoj administraciji. Potrebno nam je više rada, više stvaranja i jasna okrenutost ka realnom sektoru ako želimo da opstanemo”, zaključuje ekonomski analitičar Mirza Krnić.
