Video
Inflacija u eurozoni u avgustu je ubrzala na 3,3 odsto, sa 2,9 odsto u julu, a najveći razlog za novi skok bile su upravo cijene energije. Prema prvoj procjeni Eurostata, energija je u avgustu bila čak 14,3 odsto skuplja nego godinu ranije, dok je u julu godišnji rast iznosio 10,3 odsto.
Podaci pokazuju koliko je energetski šok promijenio ukupnu sliku inflacije. Dok su cijene hrane, alkohola i duvana u avgustu rasle 1,2 odsto na godišnjem nivou, a neenergetska industrijska roba 1,2 odsto, energija je zabilježila dvocifren rast. Inflacija u sektoru usluga, koji je posljednjih godina bio jedan od najvećih problema za Evropsku centralnu banku, istovremeno je usporila sa 3,3 na tri odsto.
Upravo zbog toga energetski udar predstavlja posebno težak problem za evropsku ekonomiju. Za razliku od inflacije koju mogu pokretati domaća potrošnja ili rast zarada, cijene nafte i gasa u velikoj mjeri zavise od dešavanja na svjetskom tržištu, a posljednjih mjeseci dodatni pritisak dolazi iz geopolitičke nestabilnosti i sukoba na Bliskom istoku.
Reuters je početkom septembra izvijestio da su cijene nafte ponovo snažno porasle nakon novih američko-iranskih udara, dok su istovremeno rasli i prinosi na državne obveznice. Investitori strahuju da bi skuplja energija mogla dodatno podići inflaciju i natjerati centralne banke da kamatne stope drže višim duže nego što se ranije očekivalo.
Za Evropsku centralnu banku to predstavlja ozbiljnu dilemu. ECB je već ranije povećala svoje projekcije inflacije upravo zbog viših cijena energije. U junskim projekcijama banka je očekivala prosječnu inflaciju od tri odsto u eurozoni tokom 2026. godine, 2,3 odsto u 2027. i dva odsto u 2028. godini, uz upozorenje da bi viša cijena energije mogla da se prelije i na hranu, robu i usluge.
Najnoviji podaci dodatno su pojačali očekivanja da će ECB nastaviti sa zaoštravanjem monetarne politike. Prema Reutersu, tržišta sada očekuju povećanje depozitne stope na 2,50 odsto na septembarskom sastanku ECB-a, dok se istovremeno ostavlja mogućnost dodatnih povećanja ukoliko se energetski pritisci nastave.
To znači da se energetska kriza ne završava na benzinskim pumpama i računima za struju. Ako skuplja energija zadrži inflaciju iznad cilja ECB-a od dva odsto, kamate mogu ostati visoke duže. To direktno utiče na cijenu kredita za stanovništvo i kompanije, investicije, tržište nekretnina i troškove poslovanja.
Evropske berze već osjećaju posljedice takvog scenarija. Reuters je objavio da su evropske akcije početkom septembra pale pod pritiskom viših prinosa na državne obveznice i novih podataka o inflaciji. Rast prinosa znači skuplje finansiranje za države, ali i veće troškove kapitala za kompanije.
Preporučeno
Za evropsku privredu problem je utoliko veći što se energetski šok pojavljuje u trenutku kada se ekonomija još pokušava stabilizovati. Viši troškovi goriva, električne energije i transporta mogu povećati troškove proizvodnje, a kompanije dio tog udara mogu prenijeti na krajnje potrošače. Tako se stvara lanac – skuplja nafta i gas povećavaju troškove transporta i proizvodnje, što može povećati cijene robe i usluga, a ECB na takav pritisak može odgovoriti višim kamatama.
