Crna Gora je 14. jula na Međuvladinoj konferenciji u Briselu, privremeno zatvorila Pregovaračko poglavlje 29 – Carinska unija.

Vučinić za Standard govori o značaju ovog koraka za Crnu Goru, privredu i građane, kao i o narednim izazovima koji očekuju carinsku administraciju na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.

Zatvaranje Poglavlja 29 Vučinić definiše kao važan korak ka modernijem i efikasnijem carinskom sistemu, koji podrazumijeva brži promet robe, manje administrativnih procedura, veću digitalizaciju, efikasnije upravljanje rizicima i snažniju zaštitu tržišta. Poseban značaj, kako ističe, imaju savremeni elektronski sistemi, koji treba da olakšaju poslovanje privredi, ali istovremeno omoguće preciznije kontrole i veću sigurnost građana.

STANDARD: Crna Gora je na Međuvladinoj konferenciji u Briselu, 14. jula 2026. godine, privremeno zatvorila Poglavlje 29 – Carinska unija. Šta to zapravo donosi građanima i privredi i zašto je ovaj korak važan? 

VUČINIĆ: Zatvaranje Poglavlja 29 prije svega potvrđuje da je Crna Gora sprovela ključne reforme i da je naš carinski sistem spreman da funkcioniše po evropskim pravilima. To je važna potvrda našeg rada, ali i važan korak ka punoj integraciji u jedinstveno evropsko tržište. 

Za građane to znači da gradimo sistem u kojem će promet robe biti brži i efikasniji, uz više standarde zaštite potrošača i veću sigurnost proizvoda. Za privredu, to znači jednostavnije, predvidivije i manje administrativno opterećene carinske procedure, što direktno utiče na konkurentnost naših kompanija. 

Kada Crna Gora postane članica EU, koristi će biti još konkretnije, jer će domaća privreda biti dio jedinstvenog evropskog tržišta, dok će se roba unutar tog prostora kretati pod pravilima koja važe za sve države članice. 

Zato je zatvaranje ovog poglavlja važno – ono potvrđuje da smo izgradili moderan i pouzdan carinski sistem koji je spreman za tu integraciju. 

STANDARD: Kada građani čuju ,,Carinska unija”, često se pomisli samo na carine. Šta sve ovo Poglavlje zapravo obuhvata?

VUČINIĆ: Carinska unija je mnogo više od samih carinskih dažbina. Ona podrazumijeva zajednička pravila i procedure za promet robe, carinski status i tranzit, carinsko vrednovanje i tarifu, pravila o porijeklu robe, bezbjednosne aspekte carinskog zakonodavstva, ali i čitav niz oblasti koje su važne za sigurnost tržišta. 

Tu su, između ostalog, zaštita prava intelektualne svojine, kontrola gotovine na granicama, kulturna dobra, kontrola prekursora droga, međusobna administrativna pomoć i međunarodna carinska saradnja. 

Važan dio Poglavlja 29 je i upravljanje rizicima i zaštita finansijskih interesa, kao i razvoj sistema koji omogućavaju elektronsko carinjenje i razmjenu podataka sa evropskim carinskim sistemima. 

Dakle, kada govorimo o Carinskoj uniji, govorimo o kompletnom sistemu kojim se uređuje kako roba ulazi, prolazi i izlazi iz zemlje, kako se kontroliše, kako se štite građani i privreda i kako se obezbjeđuje sigurnost međunarodne trgovine. 

STANDARD: Šta zatvaranje ovog Poglavlja znači za privredu, uvoznike i izvoznike? Hoće li poslovanje biti jednostavnije i brže? 

VUČINIĆ: Upravo je jedan od ključnih ciljeva reforme da carinski postupci budu jednostavniji, brži i predvidiviji. 

Za privredu to znači manje administrativnih opterećenja, veću pravnu sigurnost i konkurentnije uslove poslovanja. Posebno je važno što smo razvijali elektronske procedure i sisteme koji omogućavaju da se komunikacija sa Upravom carina odvija sve više bez papira i bez potrebe za fizičkim dolascima. 

Uprava carina je, između ostalog, omogućila elektronsko podnošenje pratećih isprava uz carinske deklaracije, kao i elektronsko podnošenje zahtjeva i donošenje odluka u carinsko-upravnom postupku. Uspostavljen je i sistem obrade podataka prije prispijeća robe, što nam omogućava da ranije procijenimo rizik i bolje planiramo kontrole. 

To znači da cilj nije samo da carina bude brža, već da bude i predvidivija. Privrednik treba unaprijed da zna koja su pravila, koje podatke treba da dostavi i koliko je vremena potrebno za određeni postupak. 

Naš cilj je da carina bude servis privredi, a ne administrativna prepreka. 

STANDARD: Koliko je važno što se crnogorski carinski sistem usklađuje sa evropskim pravilima i savremenim elektronskim sistemima? Kako to povećava efikasnost i sigurnost? 

To je od presudnog značaja, jer savremena carina više ne može da funkcioniše kao sistem zasnovan prvenstveno na papirima i fizičkim kontrolama. 

Crna Gora je tokom ovog procesa razvijala i implementirala sisteme koji omogućavaju tzv. e-carinu, odnosno elektronsko podnošenje i obradu podataka, upravljanje rizicima i povezivanje sa evropskim carinskim informacionim sistemima. 

Posebno je značajna implementacija NCTS-a, odnosno Novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema, kao i razvoj sistema za kontrolu prije dolaska robe – ICS2 i Automatizovanog sistema za izvoz – AES. Cilj je da naši sistemi budu interoperabilni i interkonektivni sa carinskim sistemima EU. 

Digitalizacija istovremeno povećava i efikasnost i sigurnost. Kada podatke dobijemo prije dolaska robe, možemo bolje procijeniti rizik i usmjeriti kontrole tamo gdje su zaista potrebne. Time se smanjuje vrijeme obrade za robu koja nije rizična, a carinski resursi se koriste mnogo efikasnije. 

Važan je i aspekt transparentnosti. Elektronski postupci ostavljaju digitalni trag, čime se smanjuje prostor za proizvoljnost i zloupotrebe i povećava odgovornost svih učesnika u postupku. 

STANDARD: Jedan od ciljeva je i bolja zaštita od krijumčarenja, falsifikovane robe i drugih zloupotreba. Kako će nova pravila doprinijeti većoj sigurnosti tržišta? 

VUČINIĆ: Carina danas nije samo institucija koja naplaćuje dažbine. Ona je važan dio sistema zaštite društva, ekonomije i bezbjednosti države. 

U okviru Poglavlja 29 unaprijeđeni su upravljanje rizicima, carinska bezbjednost, zaštita prava intelektualne svojine i razmjena podataka, što omogućava da se kontrole sve više zasnivaju na kvalitetnoj analizi rizika i da se carinski resursi usmjere na pošiljke i oblasti kod kojih je utvrđen veći rizik. 

To ne znači manje kontrole, več efikasnije i preciznije kontrole. Cilj je da se potencijalno rizične pošiljke pravovremeno prepoznaju i detaljno provjere, dok se za robu kod kojih nije utvrđen rizik postupak može odvijati brže i efikasnije.   

To je posebno važno u borbi protiv krijumčarenja, falsifikovane robe i drugih oblika zloupotreba. Kada carinska služba raspolaže kvalitetnijim podacima i savremenim IT sistemima, može mnogo preciznije da identifikuje rizične pošiljke i usmjeri kontrolu tamo gdje postoji realan rizik. 

Istovremeno, zaštita tržišta znači i zaštitu građana – od nebezbjednih i falsifikovanih proizvoda, ali i od robe koja može ugroziti zdravlje, bezbjednost ili legitimno poslovanje domaćih kompanija. 

Zato evropski standardi u carini nijesu samo pitanje procedure. Oni su dio šireg sistema zaštite građana, privrede i sigurnosti međunarodne trgovine. 

STANDARD: Koliko je bilo zahtjevno ispuniti završna mjerila za zatvaranje ovog Poglavlja i šta je bio najveći izazov? 

VUČINIĆ: Poglavlje 29 je jedno od tehnički najzahtjevnijih poglavlja upravo zato što ne podrazumijeva samo izmjenu zakona, već istovremenu reformu zakonodavstva, institucija, procedura, IT sistema i ljudskih kapaciteta. 

Od otvaranja poglavlja 2014. godine radili smo na usklađivanju carinskog zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU, modernizaciji administracije, unapređenju upravljanja rizicima, razvoju programa ovlašćenih privrednih subjekata (AEO), zaštiti prava intelektualne svojine, carinskoj bezbjednosti i razvoju savremenih informacionih sistema. 

Poseban izazov bila je digitalizacija. Potrebno je obezbijediti da nacionalni sistemi ne samo da funkcionišu, već i da budu kompatibilni i povezani sa evropskim sistemima. To zahtijeva značajna ulaganja, stručne kapacitete i veoma dobru koordinaciju. 

Zato bih rekla da je najveći izazov bio upravo objediniti sve te elemente u funkcionalan sistem – da zakon bude usklađen, da institucija bude spremna, da ljudi budu obučeni i da tehnologija može da podrži sve te procese. 

Činjenica da je Poglavlje 29 zatvoreno predstavlja potvrdu da smo taj zahtjevan proces uspješno sproveli i da je crnogorska carinska administracija spremna za narednu fazu. 

STANDARD: Koliko je današnje zatvaranje ovog Poglavlja značajno u ukupnom procesu evropskih integracija? Da li nas ono približava završetku pregovora? 

VUČINIĆ: Zatvaranje Poglavlja 29 jeste veoma značajan korak, ali ga treba posmatrati u širem kontekstu ukupnog procesa pristupanja Evropskoj uniji. 

Carinska unija je jedan od temelja jedinstvenog evropskog tržišta i oblast koja je direktno povezana sa funkcionisanjem slobodnog kretanja robe, zaštitom finansijskih interesa EU, sigurnošću spoljnih granica i međunarodnom trgovinom. Zbog toga je posebno važno što je Evropska unija potvrdila da je Crna Gora u ovoj oblasti dostigla nivo spremnosti potreban za zatvaranje poglavlja. 

Ovaj korak nas svakako približava članstvu i pokazuje da Crna Gora može da završi zahtjevne reformske procese u oblastima koje su ključne za funkcionisanje EU. Istovremeno, zatvaranje ovog poglavlja je dio ukupnog procesa i ukupne slike spremnosti države za članstvo. 

Za Upravu carina ovo je posebno značajno jer potvrđuje da smo izgradili sistem koji može da funkcioniše po evropskim pravilima. Uspješno ispunjavanje završnih mjerila potvrđuje da je Uprava carina, uz značajnu podršku Evropske unije, izgradila administrativne, tehničke i digitalne kapacitete neophodne za buduće punopravno članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji. Ali naš posao se time ne završava. Naprotiv, do članstva moramo nastaviti da jačamo administrativne i tehničke kapacitete i da održavamo i dalje unapređujemo standarde koje smo dostigli.  

TEKST JE IZRAĐEN U OKVIRU PROJEKTA ,,ŠTA GRAĐANI DOBIJAJU ULASKOM CRNE GORE U EVROPSKU UNIJU“, KOJI JE PODRŽAN OD FONDA ZA PODSTICAJ MEDIJSKOG PLURALIZMA MINISTARSTVA – MINISTARSTVA KULTURE I MEDIJA CRNE GORE