Kad bi svi građani Crne Gore sjeli da napišu dogodovštine s našim bankama i njhovim kamatama, ali i kad bi se toj “akciji” priključili oni koji nam daju kredite, imali bismo spise za antologiju kojima bi najviše pristajao naslov naše omiljene domaće sintagme – “Čudo neviđeno”. A, osim što takve priče sporadično završe u medijima, kad dogovora nema, izreda Privredni sud u Podgorici mora da “raščivija” je li u pravu klijent ili banka. Najnoviji slučaj odnosi se na tužbu vlasnika Castellane Antona Tonija Vuljaja protiv Hipotekarne banke. Vuljaj je tužio “narandžastu” banku jer mu je, kako on tvrdi, bez njegovog znanja i pristanka skinula s računa oko 95.000 eura jer im je znatno prije vremena vratio više od tri miliona eura pozajmice.

Castellana papreno platila što je prije vremena vratila više od tri miliona

Anton Toni Vuljaj je 2. septembra 2015. godine uzeo kredit od 3.350.000 eura kod Hipotekarne banke uz kamatu od 8, 91 odsto. To znači da je Vuljaj morao, na kraju, da vrati 4.456.387 eura. Dakle, ukupna kamata je 1.118.000 eura.

Potpisao je ugovor po kom će pozajmicu vratiti iz 84 mjesečne rate od po oko 53.000 eura.

To je redovno činio do maja 2016. godine, kada je u drugoj banci podigao kredit koja mu je dala značajno nižu kamatu od Hipotekarne. Od tog “svježe” pozajmljenog novca, Anton je „zatvorio“ višemilionski kredit kod „narandžaste banke“, i taman kad je pomislio da se priča s prvim kreditom završila, tek ga je zaboljela glava. Ali, prvo džep.

Hipotekarna banka je, kako tvrdi, bez ikakve najave i bez ikakvog prethodnog dogovora s računa skinula tri odsto ukupnog kredita, odnosno čak 95.000 eura.

Dobra bankarska praksa je da se u slučaju kad prije vremena vraćate kredit, s Vašeg računa skida od 0,5 do jedan odsto ukupnog kredita, a svakako ne tri puta više, kaže Anton za Standard.

„Dakle, uzeli smo kredit od 3.350.000, a morali smo da vratimo čak 4. 456.000. To znači da nam je samo kamata izašla 1.118.000 eura. Pošto smo kod druge banke dobili kredit sa značajno nižom kamatom, odlučili smo da zatvorimo kredit kod Hipotekarne banke. Nakon što nam je stigla faktura bez broja u iznosu od 95.111,87 eura na ime prijevremene otplate kredita, probali smo stvar da riješimo dogovorom. Nijesmo uspjeli, a s obzirom na to da u našem ugovoru nigdje ne piše kolika je tarifa za prijevremenu otplatu kredita, odlučili smo se da ih tužimo pred Privrednim sudom u Podgorici. Dakle, da su nam uzeli 0,5 ili jedan odsto sve bi bilo u redu, ali tri odsto je iznos koji je prevršio svaku mjeru. Vjerujem u domaće sudstvo, ali sam spreman da idem i do Starzbura, ali se iskreno nadam da za tim neće biti potrebe“, jasan je vlasnik Castellane.

Druga strana priče: Svako, pa i Castellana, prilikom potpisivanja ugovora, potvrđuje da je upoznat s tarifama

Hipotekarna banka za Standard, međutim, objašnjava da je tarifa od tri odsto prilikom prijevremenog otplaćivanja kredita “standardna”, kao i da “svaki klijent, pa i Castellana, prilikom potpisa ugovora potvrđuje da je upoznat s tarifama”.

Ovo su naša pitanja i njihovi odgovori:

Na osnovu čega ste obračunali da Castellana treba da Vam plati tri odsto ukupnog kredita zbog prijevremenog vraćanja pozajmice?

• Tarfifa koja je obračunata pomenutom pravnom licu je naša standardna tarifa za pravna lica, slična je i kod ostalih banaka u Crnoj Gori”.

Da li je tačno da se u Ugovoru s Castellanom nigdje ne navodi kolika je tarifa u slučaju prijevremenog vraćanja kredita?

• Naše tarife su javne i dostupne su svima. Nalaze se i na sajtu banke. Svaki klijent, pa i Castellana, prilikom potpisa ugovora potvrđuje da je upoznat sa tarifama.

Da li svakome ko je od Vas uzeo kredit, a želi da ga vrati prije vremena, obračunavate tri odsto? Od čega to zavisi?

• Tarifa za prijevremenu otplatu kredita se ne naplaćuje fizičkim licima za kredite do 10.000 EUR. U svim ostalim slučajevima se primjenjuje pomenuta tarifa.

Zašto se Vaši predstavnici nijesu pojavili na suđenju 11. maja?

• Ročište je pomjereno za 24. maj. jer je glavni izvršni direktor bio u Jordanu, na uručenju nagrade od strane EBRD. Sve je to najavljeno i odobreno od strane Suda.

Advokat Castellane: Pitaću ih na sudu…

Da će na sudu biti interesantno, potvrđuje i ugao priče advokata Castellane Dragoljuba Petrovića.

On ponavlja da u Ugovoru o kreditu nigdje tačno ne piše kolika je naknada za prijevremenu otplatu.

“Stanje stvari je ovako: U ugovoru koji je potpisala Castellana (Ugovor o kreditu) stoji da će se za prijevremenu otplatu kredita platiti naknada po tarifi banke ‘koja čini integralni dio ugovora’. Kako ta tarifa nije bila integrisana u Ugovor (što znači da u ugovoru nije bilo tačno navedeno koliko procenata se plaća za prijevremenu otplatu kredita ) iako piše da jeste, ona je Castellani ostala nepoznata sve do dana otplate kredita i uzimanja para od strane banke”¸kaže Petrović.

Advokat skreće pažnju i na to da je banka tokom suđenja dostavila Tarifu o naknadama u kojoj piše da će banka za prijevremenu otplatu kredita naplatiti naknadu od tri odsto od glavničnog dijela preostalog kredita “u zavisnosti od razloga prijevremene otplate”.

“E, sad postavlja se jedno logično pitanje, a pitaću ih na sudu, kako je banka znala koji je razlog prijevremene otplate pa da uzmu ta tri procenta? Znači, oni su sebi ostavili mogućnost da naširoko tumače razloge prijevremene otplate pa da kažu ‘ .. za ovaj uzimamo, za ovaj ne uzimamo…’ pri tom, ponavljam, banka nikada ne može znati razlog zbog kojeg neko prijevremeno otplaćuje kredit”, poručio je Petrović.

Osim toga, apsurdno je, kako kaže, što banka uzima tri dosto ukupnog kredita za prijevremenu otplatu,a  s druge strane, Ugovorom o kreditu propisuje da je “ugovorna kazna” jedan odsto.

“Pa, kazna je nešto najteže i nije logično da bilo koja naknada bude veća od bilo koje kazne”, smatra Petrović.

O tome da li je neko zavrijedio kaznu, odlučiće Privredni sud.

Suđenje u ovom slučaju nastaviće se 24. maja.

Naravoučenije – “sitna slova” posebno “integralnog dijela” bilo kog ugovora uvijek ispadnu najkrupnija.