Video
“Tim povodom, u Privrednoj komori Crne Gore, 8. februara 2022. godine, privrednicima su prezentovani benefiti ovog poziva kroz koji je obezbijeđeno šest miliona eura uz podršku 75 odsto iz fondova EU”, navodi se u saopštenju.
Imajući u vidu da su korisnici ove Mjere privredna društva upisana u Centralni registar privrednih subjekata (CRPS), uključujući i kooperative, prezentacija je bila usmjerena na pojašnjenja kriterijuma koje se moraju ispuniti da bi mogli aplicirati za objavljeni javni poziv.
“U prezentaciji su, osim privrednika, učestvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, generalna direktorica Direktorata za ruralni razvoj Andrijana Rakočević i v.d. generalni direktor Direktorata za plaćanja Vladislav Bojović, načelnik Zoran Irić i savjetnica Nina Jakić, te sekretarka Odbora udruženja poljoprivrede i prehrambene industrije u Privrednoj komori Lidija Rmuš”, piše u saopštenju.
Javni poziv za mjeru 3 trajaće 45 dana, rok za podnošenje zahtjeva biće od 14. februara do 31. marta 2022. godine. Podrška je obezbijeđena za investicije koje se odnose na izgradnju i/ili rekonstrukciju i opremanje objekata, nabavku opreme, mašina i uređaja. Prihvatljivi troškovi kroz mjeru 3 kreću se od 40.000 eura do 1.500.000 eura.
“Ova mjera namjenjena je podršci prerađivačkim kapacitetima i ima za cilj unaprjeđenje subjekata u poslovanju hranom, kako bi isti ispunili EU standarde u pogledu bezbjednosti hrane i imali mogućnost nesmetanog stavljanja proizvoda na tržište”, navodi se u saopštenju.
Rakočević kazala je da ovaj javni poziv, koji ima podršku Evropske komsije, predstavlja novi iskorak u standardima, te da će njegova realizacija dovesti do otvaranja novih radnih mjesta i učiniti poljoprivredu poželjnim biznisom.
“Pozivam sva privredna društva da apliciraju za ova izdašna sredstva bespovratne podrške, a sve u cilju jačanja crnogorske poljoprivrede”, rekla je ona.đ
Zoran Irić je kroz prezentaciju naveo da korisnici podrške mogu biti sektori prerade mlijeka (minimalni kapacitet dnevne prerade 500 litara mlijeka), prerade mesa (klanica sa minimalnim kapacitetom dnevnog klanja (8 radnih časova) od 10 grla goveda ili 20 grla svinja ili 30 grla ovaca ili koza ili 3000 komada živine) i prerada mesa sa minimalnim godišnjim kapacitetom od 10 tona, proizvodnje vina (minimalni godišnji kapacitet od 2000 l vina), prerade maslina (minimalni godišnji kapacitet prerade od 500 kg), prerade ribe i akvakultura (minimalni kapacitet godišnje prerade od 5 tona).
“Prihvatljivi troškovi iz ovih sektora odnose se na pripremu projekta i tehničke dokumentacije, publicitet, informacione i komunikacione aktivnosti, izgradnju i/ili rekonstrukciju, te opremu, mašine i uređaje –”, kazao je Irić.
Podrška iznosi do 50 odsto od ukupno prihvatljivih troškova po projektu, a dodatna sredstva od 10 odsto mogu se dodijeliti za dio prihvatljivih/odobrenih troškova koji se odnosi na upravljanje otpadom, nusproizvodima, prečišćavanje otpadnih voda i iskorišćavanje otpada. EU kofinansiranje iznosi 75 odsto od javnih troškova, a Nacionalno kofinansiranje 25 odsto, dok će minimalna ukupna vrijednost prihvatljivih troškova iznositi 40.000 eura (bez PDV-a), a maksimalna 1.500.000 eura ( bez PDV-a).
Vladislav Bojović govorio je o detaljima koji se odnose na zahtjeve za dodjelu podrške, neophodnoj dokumentaciji, propisanim standardima za korisnike i investiciju, ekonomskoj održivosti projekata i drugom. Posebno je pozvao privrednike da se moraju dobro upoznati sa pravilima iz javnog poziva i postupati sa njima, zato što će to skratiti vrijeme odlučivanja i ugovaranja projekata, jer je primijećeno tokom ranijh poziva da se dosta vremena gubi na prikupljanju dodatne dokumentacije.
“IPARD treba da vam omogući da imate kvalitetan i konkurentan proizvod u skladu sa ekološkim i standardima bezbjednosti hrane”, rekao je Bojović.
Prema njegovim riječima, prerađivački sektor je perspektivan i itekako u budućnosti potencijalno profitabilan, jer raste potražnja za kvalitetnom, domaćom hranom.
Miroje Zejak, vlasnik kompanije „Best produkt“ d.o.o. iz Mojkovca, podijelio je svoje iskustvo u korišćenju sredstava iz IPARD II programa. On se bavi uzgojem živine od 2007. godine i uz podršku IPARD-a izgradio je mini klanicu vrijednu 400.000 eura, koja je u maju 2021. godine počela da radi.
“Zadovoljan sam i ponosan što sam napravio dobar i prepoznatljiv proizvod. Pozivam sve privrednike da se prijave za ovaj projekat, kome moraju pristupiti krajnje odgovorno”, rekao je Zejak.
Sekretarka Odbora udruženja poljoprivrede i prehrambene industrije Lidija Rmuš istakla je da proizvođačima koji žele da konkurišu za sredstva iz IPARD-a ne idu u prilog promjene cijena opreme i građevinskog materijala na tržištu, uslovljene pandemijom. Prema njenim riječima treba sa partnerima iz Evropske komisije razmotriti mogućnost da se podrška koriguje u skladu sa rastom cijena.
Privrednici su tokom prezentacije tražili pojašnjenja od predstavnika Ministarstva kako bi se što kvalitetnije.
“Prihvatljivi troškovi iz ovih sektora odnose se na pripremu projekta i tehničke dokumentacije, publicitet, informacione i komunikacione aktivnosti, izgradnju i/ili rekonstrukciju, te opremu, mašine i uređaje”, kazao je Irić.
Preporučeno
Podrška iznosi do 50 odsto od ukupno prihvatljivih troškova po projektu, a dodatna sredstva od 10 odsto mogu se dodijeliti za dio prihvatljivih/odobrenih troškova koji se odnosi na upravljanje otpadom, nusproizvodima, prečišćavanje otpadnih voda i iskorišćavanje otpada. EU kofinansiranje iznosi 75 odsto od javnih troškova, a Nacionalno kofinansiranje 25 odsto, dok će minimalna ukupna vrijednost prihvatljivih troškova iznositi 40.000 eura (bez PDV-a), a maksimalna 1.500.000 eura ( bez PDV-a).
