Video
“ESG standardi predstavljaju potpuno novi set kriterijuma i smernica za dobro upravljanje. Najčešće se povezuju sa UN-ovim ciljevima za postizanje održivog razvoja 2030, tako da biznis može dati svoj doprinos ostvarenju globalnih ciljeva kao sto su iskorenjivanje siromaštva i gladi, zaštita životne sredine i obezbeđenja mira i prosperiteta za sve. Kriterijumi zaštite životne sredine uzimaju u obzir uticaj kompanije na okruženje, a to obuhvata sprečavanje klimatskih promena, čistu vodu, vazduh i sprečavanje zagađenja, zaštitu divljih životinja, morskog života, biodiverziteta i šuma, kao i čistu energiju, reciklažu, održivu industriju i infrastrukturu,” pojašnjava Biljana Brajtvajt, direktorica Programa AIRE centra za Zapadni Balkan.
Nove regulative koje su u pripremi na nivou Evropske unije (EU) postavljaju zahtjeve kompanijama sa sjedištem u EU da sprovode efikasnu provjeru u pogledu potencijalnih ili stvarnih štetnih uticaja na ljudska prava, životnu sredinu i dobro upravljanje u svom poslovanju i poslovnim odnosima. Ovi zahtjevi će uticati na njihove partnere i dobavljače izvan Unije, što znači da kompanije na Zapadnom Balkanu koje pružaju robu i usluge potrošačima i komercijalnim kupcima u EU već moraju otpočeti prilagođavanje ovim promjenama. Društveni kriterijumi ispituju kako kompanije upravljaju odnosima sa zaposlenima, dobavljačima, kupcima i zajednicama u kojima posluju. Oni obuhvataju važne segmente rodne ravnopravnosti, zdravlja, blagostanja, adekvatne plate i pristojne, sigurne uslova rada. Konačno, ovi kriterijumi obuhvataju i standarde dobrog upravljanja u procesu donošenja odluka u kompanijama i poslovanje u skladu sa zakonom i propisima. U kontekstu ESG-a, upravljanje se bavi vođenjem kompanije, platama izvršnih direktora, revizijama, internim kontrolama i pravima dioničara. U sve većem broju država se nameću obaveze korporacijama u vezi sa ljudskim pravima i standardima životne sredine (Velika Britanija, Francuska, Holandija, Njemačka, Norveška). Poseban fokus ESG-a se stavlja na ravnopravno učešće žena u biznisu.
“Ravnopravno učešće žena u poslovnim procesima dokazano unapređuje održivost biznisa, veću inovativnost i dugoročnu konkurentnost. Istraživanja u vremenu pandemije virusa Covid 19 su pokazala da žene značajno doprinose inkluzivnom pristupu kompanija, što se onda reflektuje na brži izlazak iz kriza i rješavanje izazova. Poslovanje koje ne diskriminiše i uključuje sve na ravnopravnim osnovama ne isključuje se isplati i stvara nove prilike u zajednici”, napominje Brajtvajt.
Investiciono-razvojni fond Crne Gore partner je predstojeće konferencije u Podgorici.
“Ova konferencija se naslanja na principe iz Akcione agende ekonomskog osnaživanja žena koju smo predstavili na nedavno održanoj prvoj Nacionalnoj konferenciji o ekonomskom osnaživanju žena u organizaciji Investicionorazvojnog fonda i Skupštine Crne Gore. Iz tog razloga smo prepoznali značaj ESG standarda za region Zapadnog Balkana, a u kontekstu činjenice da će odgovorno upravljanje biti uslov za buduće poslovne veze crnogorskih kompanija sa evropskim partnerima. Ujedno ovo je i dobra prilika da kompanije, prihvatajući ove prakse u ranoj fazi razvoja, usvoje visoke standarde zaštite ljudskih prava, a posebno poštovanja principa rodne ravnopravnosti. U IRF-u smo usmjereni na podršku održivom inkluzivnom ekonomskom razvoju zasnovanom na osnaživanju žena i mladih i tu prepoznajemo šansu za njihovo učešće u zelenoj tranziciji crnogorske ekonomije. Na to nas dodatno podstiču uslovikoje propisuju naši kreditori, međunarodne i finansijske institucije sa kojima sarađujemo”, saopštila je izvršna direktorica IRF-a, dr Irena Radović.
“U Crnoj Gori ima prostora za značajan napredak, kako bi kompanije u većoj mjeri koristile potencijal, znanje i iskustvo žena, te promovisale njihovo liderstvo. Brojne studije pokazuju da kompanije sa većom zastupljenošću žena u menadžmentu i upravnim odborima ostvaruju veći profit. Fokusiranje na osnazivanje žena doprinosi rastu i otpornosti ekonomije i društva uopšte. Inicijative koje jačaju rodnu ravnopravnost višestruko doprinose rješavanju klimatskih izazova, ublažavanju efekata pandemije, snaženju profitabilnosti poslovanja i ekonomije u cjelini. U tom pogledu žene su jedinstveno ranjive i jedinstveno moćne. O tome želimo da razgovaramo na konferenciji u Podgorici”, zaključila je Radović.
Preporučeno
Panelisti predstojeće Konferencije biće ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović, britanska ambasadorka u Crnoj Gori Karen Maddocks, direktorica Kancelarije IFC-a za Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu Lada Buševac, stalna koordinatorka UNDP-a Daniela Gašparikova, šef kancelarije EBRD-a u Crnoj Gori Remon Zakaria, predsjednik Savjeta stranih investitora u Crnoj Gori Christoph Schoen, ekspertkinja za ESG standard Aleksandra Njagulj, predsjednica Crnogorske panevropske unije prof. dr Gordana Đurović, ekspertkinja za rodnu ravnopravnost Sanja Elezović, i direktorica EXPEDITIO – Centra za održivi prostorni razvoj Biljana Gligorić.
