Radusinović je u intervjuu za portal Standard istakla da su mnogim kompanijama velika nepoznanica kako da svoju ideju formulišu, kao i kako da razumiju neophodnu administraciju.

Kako je apostrofirala, U Komori cijene da je veoma važno kontinuirano jačati znanja i kapacitete privrede i na tome, kako je navela, aktivno rade.

Prema njenim riječima, cilj Privredne komore je da što više naših članica evropske fondove prepozna kao razvojnu priliku, a ne kao administrativni izazov.

STANDARD: Koliki je značaj EU projekata za razvoj crnogorske privrede i koje sektore oni trenutno najviše podstiču?

RADUSINOVIĆ: EU projekti predstavljaju jedan od najvažnijih instrumenata za modernizaciju i jačanje konkurentnosti crnogorske privrede. Za zemlju veličine Crne Gore, koja se nalazi u procesu pristupanja Evropskoj uniji, evropski fondovi ne znače samo finansijsku podršku, već i mehanizam za usvajanje evropskih standarda, unapređenje poslovnog ambijenta, razvoj inovacija i jačanje institucionalnih kapaciteta.

Oni omogućavaju pristup znanju, ekspertizi, savremenim tehnologijama i međunarodnim partnerstvima koja bi mnogim kompanijama i institucijama bila teško dostupna bez evropske podrške. Kroz projekte se finansiraju aktivnosti koje direktno doprinose digitalizaciji poslovanja, unapređenju proizvodnih procesa, energetskoj efikasnosti, zelenoj tranziciji, razvoju ljudskih resursa i internacionalizaciji poslovanja, svemu onome što su prioriteti Evropske unije, a što je veoma značajno i za nas.

STANDARD: Koji EU program je trenutno najvažniji za crnogorsku privredu? Šta je najveća prepreka za korišćenje evropskih fondova?

RADUSINOVIĆ: Teško je izdvojiti samo jedan program kao najvažniji, jer različiti programi odgovaraju različitim potrebama privrede. Međutim, za razvoj konkurentnosti i inovativnosti posebno su značajni programi poput Horizon Europe, Digital Europe, Interreg i IPA fondova, dok su za mala i srednja preduzeća izuzetno važni programi koji podržavaju inovacije, digitalizaciju, internacionalizaciju i razvoj novih proizvoda i usluga.

Poseban značaj imaju IPA fondovi, jer predstavljaju ključni finansijski instrument Evropske unije za zemlje kandidate. Oni omogućavaju finansiranje infrastrukturnih projekata, jačanje institucija, unapređenje poslovnog ambijenta i pripremu privrede za jedinstveno evropsko tržište.

Vrijedan izdvajanja je ipak projekat EmBRACE koji se realizuje kroz program Interreg VI-A IPA prekogranične saradnje Hrvatska – Bosna i Hercegovina – Crna Gora 2021–2027, sa ciljem podsticanja kontinuiranog rasta i unapređenja konkurentnosti mikro i malih preduzeća u pograničnim područjima ove tri države. Kroz ovaj program bila je otvorena mogućnost da firme iz tri zemlje formiraju konzorcijum, izrade projekat u skladu sa propisanim uslovima poziva i obezbijede finansiranje u iznosu od do 200.000 EUR. Mikro i male kompanije iz Crne Gore su sasvim dobro iskoristile ovu mogućnost i kroz dva poziva njih 44 je dobilo cca. 2,6 miliona EUR. Njih 19 je već sa uspjehom završilo projekte, a 25 drugih je tek započelo implementaciju svojih projektnih ideja. Mnoge od domaćih kompanija su već i formirale zajedničke firme sa hrvatskim i/ili bosanskohercegovačkim partnerima, što je dodatna vrijednost EmBRACE projekta.

Kada govorimo o preprekama, ipak treba istaći da kompanijama iz Crne Gore nije bilo direktno dostupno puno. Treba pomenuti i domaća sredstva koja se plasiraju putem programa ministarstava, te Fonda za inovacije, koji jesu istovremeno i svojevrstan vid pripreme za ono što će biti dostupno nakon priključivanja zemlje Evropskoj uniji.

Široko je polje različitih poziva i međunarodne podrške, te privredi nije jednostavno da prepozna šta od toga njoj može biti direktno ili indirektno dostupno. Mnogim kompanijama je velika nepoznanica kako da svoju ideju formulišu, razumijevanje neophodne administracija i slično. U Komori cijenimo da je veoma važno kontinuirano jačati znanja i kapacitete privrede i na tome aktivno radimo. Cilj nam je da što više naših članica evropske fondove prepozna kao razvojnu priliku, a ne kao administrativni izazov.

Ne treba izostaviti značaj Erasmus program, posebno u dijelu srednjeg stručnog obrazovanja, zahvaljujući kojem su program mobilnosti prošli brojni đaci i profesori srednjih stručnih škola.

STANDARD: Koje prilike EU projekti otvaraju za mala i srednja preduzeća u Crnoj Gori?

RADUSINOVIĆ: Period do pristupanja Evropskoj uniji ne smijemo posmatrati kao vrijeme čekanja, već kao vrijeme intenzivnih priprema. Kroz evropske fondove Crna Gora danas ima priliku da unaprijedi konkurentnost svojih preduzeća, ojača njihove kapacitete i pripremi ih za ravnopravnu tržišnu utakmicu na jedinstvenom evropskom tržištu od gotovo 500 miliona potrošača.

Pored finansijske podrške, možda još važnija vrijednost EU projekata jeste pristup znanju i međunarodnim mrežama. Kroz učešće u projektima preduzeća stiču iskustva od partnera iz razvijenijih evropskih ekonomija, upoznaju najbolje prakse i lakše pronalaze poslovne partnere, distributere ili investitore.

Kroz projekte se obezbjeđuju i besplatne ekspertize, mentorstva, obuke, testiranje novih tehnologija i pristup istraživačkoj infrastrukturi, što za mnoga mala preduzeća predstavlja značajnu razvojnu šansu. Takav je projekat MontEDIH – prvi Evropski digitalno inovacioni hub u Crnoj Gori, koji je okupio sve relevantne institucije koje mogu pomoći digitalnoj i zelenoj transformaciji privrede i javnog sektora. Korišćenje usluga koje se nude kroz ovaj projekat može pomoći kako onim kompanijama koje tek započinju digitalnu transformaciju, tako i onima koje su sa svojim idejama značajno iskoračile.

Kada govorimo o evropskim sredstvima, treba imati na umu i da podrška javnom sektoru kroz unapređenje objekata javnog školstva, zdravstva i sl. podrazumijeva i podršku privredi, jer se domaće firme angažuju za realizaciju tih poslova.

Takođe, institucije koje implementiraju brojne EU projekte u Crnoj Gori angažuju putem nabavki domaće kompanije u dijelu nabavke IT opreme, izrade softvera, različitih digitalnih platformi, organizaciju događaja, te brojne specijalističke usluge koje su u skladu sa temom konkretnog projekta.

STANDARD: Kakvu ulogu Privredna komora Crne Gore ima u povezivanju domaćih kompanija sa evropskim fondovima i projektima?

RADUSINOVIĆ: Privredna komora Crne Gore ima veoma važnu ulogu kao most između domaće privrede i evropskih programa finansiranja. Naš cilj je da kompanijama približimo mogućnosti koje nude evropski fondovi i da im pružimo podršku kroz informisanje i edukacije, te povezivanja sa međunarodnim partnerima kada to bude potrebno.

Često organizujemo obuke o EU fondovima, stavljajući naglasak na period kada će privredi biti dostupna direktna sredstva. Posebna radionica je organizovana i za sektor poljoprivrede, budući da će i u toj oblasti biti na raspolaganju nove linije u period pred nama. Namjera je da ovakve vrste obuka I informativnih skupova radimo i van Podgorice, kako bi što više naših članica iz cijele zemlje uputili u ono šta ih čeka.

Nastojimo da sagledamo koji su to bili izazovi sa kojima su se susrijetali naši susjedi prilikom ulaska u EU, te da smanjimo mogućnost da naše kompanije zbog istih I sličnih izazova ne budu nedovoljno uspješne.

Nedavno smo realizovali I panel diskusiju FinansirajME.EU – Sinergijom do EU fondova tokom koje smo uz učešće predstavnika institucija, eksperata za oblast EU fondova, te uspješnih korisnika istih razgovarali o brojnim pitanjima na koja privreda želi da ima odgovor.

Izradili smo I Uputstvo za pristup EU portalu I dobijanje Partnerskog identifikacionog koda od EK, što je neophodno za svakoga ko želi učestvovati u evropskim tenderima I pozivima.

Kroz saradnju sa Fondom za inovacije I Naučno tehnološkim parkom druge srijede u mjesecu organizujemo događaj LinkUP na kojem predstavljamo aktuelne mogućnosti za podršku biznisu, bilo da ona dolazi kroz Fond, Eko-fond, EBRD, specijalizovane programe koje za razvoj biznisa nude banke I mikrokreditne institucije, pa do programa ministarstava I lokalnih uprava. To je naišlo na odličan prijem kod poslovne zajednice, budući da osim što im nudi informacije o pristupu finansijama na jednom mjestu, otvara I mogućnost za razmjenu iskustva I umrežavanje.

Uz to, Komora aktivno učestvuje u velikom broju međunarodnih projekata i evropskih mreža, među kojima posebno mjesto zauzima Enterprise Europe Network, najveća evropska mreža za podršku malim i srednjim preduzećima. Kroz ovu mrežu omogućavamo kompanijama pronalaženje poslovnih partnera, pristup međunarodnim tržištima i uključivanje u evropske inovacione inicijative. Na sajtu crnogorskog EEN konzorcijuma nalazi se baza od preko 5600 kompanija iz cijele Evrope koje nude ili traže saradnju.

Naša uloga je i u ovom segment veoma važna za privredu, osim promotivne ona je i razvojna, jer kroz projekte kreiramo nove usluge podrške privredi i doprinosimo stvaranju povoljnijeg poslovnog okruženja.

STANDARD: Šta Crna Gora može da ostvari kroz EU fondove i projekte već prije punopravnog članstva u Evropskoj uniji?

RADUSINOVIĆ: Crna Gora već danas koristi brojne prednosti evropskih programa i fondova. Iako još nije članica Evropske unije, kao država kandidat ima pristup značajnom broju programa koji omogućavaju finansiranje razvojnih aktivnosti u gotovo svim oblastima.

To znači da možemo unapređivati infrastrukturu, razvijati inovacione kapacitete, modernizovati obrazovni sistem, jačati institucije, podržavati privredu i pripremati kompanije za poslovanje na jedinstvenom evropskom tržištu.

Jedna od najvećih koristi jeste mogućnost da se naši privrednici, istraživači, univerziteti i institucije već sada povezuju sa evropskim partnerima i uključuju u međunarodne konzorcijume. Na taj način stičemo iskustvo koje će biti od izuzetne važnosti nakon pristupanja Evropskoj uniji.

Može se reći da evropski projekti predstavljaju svojevrsnu pripremu za članstvo, jer omogućavaju da se reforme i transformacije sprovode postepeno i uz značajnu finansijsku podršku Evropske unije.

STANDARD: Koje će se nove mogućnosti otvoriti za privredu nakon ulaska Crne Gore u EU, a koje danas nisu dostupne u punom kapacitetu?

RADUSINOVIĆ: Punopravnim članstvom Crna Gora će dobiti pristup znatno većim finansijskim sredstvima kroz strukturne i kohezione fondove Evropske unije, koji predstavljaju najznačajniji razvojni instrument za države članice.

To će omogućiti finansiranje velikih infrastrukturnih projekata, modernizaciju saobraćajne i energetske infrastrukture, razvoj istraživačkih centara, podršku inovacijama i značajno veća ulaganja u regionalni razvoj. Za kompanije će posebno važna biti potpuna integracija u jedinstveno evropsko tržište sa više od 500 miliona potrošača, uz dodatno pojednostavljene procedure poslovanja i pristupa tržištu rada, kapitala i usluga. Kompanije će svakako sredstvima iz strukturnih fondova moći da ulažu u svoj razvoj u segmentima koji je u skladu sa prioritetima Unije.

Uz to, članstvo će povećati povjerenje investitora i dodatno unaprijediti investicioni ambijent, što može dovesti do većeg priliva stranih direktnih investicija i otvaranja novih poslovnih prilika za domaće kompanije.

STANDARD: Koliko EU projekti doprinose otvaranju novih radnih mjesta i zadržavanju stručnog kadra u zemlji?

RADUSINOVIĆ: Doprinos EU projekata zapošljavanju nije uvijek direktan i odmah vidljiv, ali je veoma značajan na duži rok. Kroz unapređenje konkurentnosti kompanija stvaraju se uslovi za rast poslovanja, povećanje proizvodnje i otvaranje novih radnih mjesta.

Posebno je važan njihov uticaj na razvoj sektora sa visokom dodatom vrijednošću, kao što su ICT industrija, inovacije, istraživanje i razvoj, zelene tehnologije i napredne usluge. Upravo u tim oblastima nastaju radna mjesta koja su atraktivna za mlade stručnjake i koja mogu doprinijeti smanjenju odliva talenata.

Evropski projekti omogućavaju i kontinuirano usavršavanje zaposlenih kroz obuke, mentorstvo, međunarodne razmjene i rad sa vrhunskim evropskim ekspertima. Na taj način povećava se kvalitet ljudskog kapitala, što predstavlja jedan od najvažnijih preduslova dugoročnog ekonomskog razvoja.

Ne treba EU projekte gledati kao instrumente koji finansiraju samo infrastrukturu ili opremu – oni investiraju u ljude, znanje i buduću konkurentnost ekonomije.

STANDARD: Koje oblasti bi, prema Vašem mišljenju, trebalo da budu prioritet u narednom periodu kako bi Crna Gora maksimalno iskoristila evropske fondove?

RADUSINOVIĆ: U narednom periodu prioritet treba da bude izgradnja ekonomije zasnovane na znanju, inovacijama i održivom razvoju. To podrazumijeva nekoliko ključnih oblasti.

Prije svega, neophodno je intenzivirati digitalnu transformaciju privrede i javne uprave, uključujući primjenu vještačke inteligencije, automatizacije i naprednih digitalnih rješenja. Drugi prioritet je zelena tranzicija, odnosno ulaganja u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, cirkularnu ekonomiju i održivo upravljanje resursima.

Posebnu pažnju treba posvetiti jačanju inovacionog ekosistema kroz povezivanje privrede, univerziteta, istraživačkih institucija i startap zajednice. Na tome je poslednjih godina puno urađeno i tu su rezultati veoma vidljivi. Istovremeno, neophodno je više ulagati u razvoj ljudskih resursa, obrazovanje i programe usklađivanja vještina sa potrebama tržišta rada.

Važan prioritet ostaje i razvoj konkurentnih sektora u kojima Crna Gora ima komparativne prednosti – održivog turizma, poljoprivrede, prehrambene industrije, plave ekonomije, energetike i ICT sektora.

Na kraju, smatram da je potrebno dodatno raditi na jačanju razumijevanja prilika koje fondovi nose, projektnih kapaciteta kompanija, ali i institucija. Evropski fondovi će biti dostupni u sve većem obimu, ali njihov puni potencijal možemo iskoristiti samo ukoliko budemo imali dovoljno znanja, partnerstava i kvalitetnih projekata spremnih za finansiranje. Upravo zbog toga je Komora veoma predana podizanju razumijevanja I znanja vezanih za EU projekte kako kod privrede, tako I kada su njeni interni kapaciteti u pitanju.

TEKST JE IZRAĐEN U OKVIRU PROJEKTA “ŠTA GRAĐANI DOBIJAJU ULASKOM CRNE GORE U EVROPSKU UNIJU“, KOJI JE PODRŽAN OD FONDA ZA PODSTICAJ MEDIJSKOG PLURALIZMA MINISTARSTVA – MINISTARSTVA KULTURE I MEDIJA CRNE GORE.