Video
To je poručila profesorica Univerziteta u Letoniji i potpredsjednica Savjeta za fiskalnu disciplinu te zemlje Inna Šteinbuka za Bankar na marginama konferencije Montenegro in EU održanoj u Podgorici.
Šteinbuka je, govoreći o iskustvu svoje zemlje, istakla da je jedna od najvećih opasnosti za nove članice Evropske unije uvjerenje da će se ekonomski problemi riješiti samim ulaskom u evropsku zajednicu.
„Prije svega, snažno preporučujem Crnoj Gori da izbjegne neku vrstu euforije zbog pristupanja Evropskoj uniji. Navešću primjer Letonije. Kada smo postali članica EU, naši političari su smatrali da je sada sve u redu i da možemo sebi dozvoliti manje restriktivnu fiskalnu politiku“, kazala je Šteinbuka.
Kako je objasnila, takav pristup doveo je do zanemarivanja makroekonomske stabilnosti, što je u godinama koje su prethodile globalnoj finansijskoj krizi 2008. stvorilo ozbiljne probleme letonskoj ekonomiji.
„Nekoliko godina nakon pristupanja, neposredno prije finansijske krize 2008. godine, stvorili smo veoma loše fiskalno okruženje. Budžetski deficit bio je veći nego što je trebalo, javni dug počeo je da raste, inflacija je jačala, a ekonomija se pregrijavala“, navela je ona.
Prema njenim riječima, Međunarodni monetarni fond i Evropska komisija upozoravali su letonske vlasti na opasnosti takve ekspanzivne fiskalne politike, ali ta upozorenja nijesu bila prihvaćena.
„MMF i Evropska komisija upozoravali su Letoniju da bude oprezna i da ne vodi takvu ekspanzivnu fiskalnu politiku, ali ih niko nije slušao. Zbog tog pogrešnog pristupa Letonija se tokom krize našla u izuzetno teškoj situaciji. To je upravo ono što Crna Gora mora da izbjegne“, naglasila je Šteinbuka.
Njena ključna poruka je da pristupanje EU ne smije biti razlog za popuštanje kontrole nad javnim finansijama.
„Nemojte misliti da će nakon pristupanja Evropskoj uniji sve samo od sebe krenuti kako treba“, poručila je ona.
Teške reforme mogu donijeti rezultate
Govoreći o načinu na koji se Letonija oporavljala od finansijske krize, Šteinbuka je kao važan primjer navela politiku tadašnjeg premijera Valdisa Dombrovskisa, koji je kasnije postao evropski komesar.
Kako je istakla, Dombrovskis je i u veoma teškim ekonomskim okolnostima insistirao na ostvarivanju strateškog cilja – ulasku Letonije u eurozonu.
„Možete li zamisliti da pristupanje eurozoni zahtijeva veoma nisku inflaciju, nizak javni dug i izuzetno odgovornu fiskalnu politiku, a sve to neposredno nakon finansijske krize? Šta je uradio? Drastično je smanjio javnu potrošnju i povećao prihode, odnosno poreze“, kazala je Šteinbuka.
Takve mjere, prema njenim riječima, bile su veoma nepopularne, ali su omogućile sprovođenje neophodnih reformi.
Ona je istakla da je Dombrovskis, uprkos oštrim reformama, uspijevao da dobije podršku birača, jer su građani vjerovali njegovoj politici.
„Zašto su mu ljudi vjerovali? Zato što nije bio korumpiran. Bio je pošten, direktan i kompetentan političar“, ocijenila je Šteinbuka.
Prema njenim riječima, iskustvo Letonije pokazuje da je reforme moguće sprovesti čak i u najtežim ekonomskim okolnostima, ukoliko postoji politička odlučnost i povjerenje građana.
Letonija je eurozoni pristupila 2014. godine.
Evropski fondovi velika razvojna šansa
Šteinbuka je ukazala i na značajne ekonomske koristi koje članstvo u Evropskoj uniji može donijeti Crnoj Gori, posebno kroz pristup evropskim strukturnim fondovima.
Kako je objasnila, sve države članice imaju mogućnost korišćenja evropskih sredstava, ali njihova namjena mora biti usklađena sa pravilima i prioritetima EU.
„Korišćenje strukturnih fondova iz evropskog budžeta mora služiti ne samo interesima pojedinačne države već i cijele Unije. Ipak, riječ je o veoma velikom prilivu investicija“, navela je ona.
Prema njenim riječima, evropski fondovi imali su presudnu ulogu u investicionom razvoju Letonije.
„U Letoniji su evropski fondovi bili dominantan izvor investicija. Njihov obim bio je znatno veći od onoga što je država mogla da finansira iz sopstvenog budžeta, ali i od priliva stranih investicija. Letonija je imala ogromne koristi od tih sredstava“, istakla je Šteinbuka.
Ona smatra da bi i Crna Gora, nakon pristupanja Evropskoj uniji, mogla da računa na značajniji priliv investicionog kapitala.
Članstvo u EU povećava povjerenje investitora
Još jedna važna korist od evropskih integracija, prema ocjeni Šteinbuke, jeste rast međunarodnog kredibiliteta države.
Članstvo u Evropskoj uniji može ojačati povjerenje međunarodnih finansijskih institucija i investitora, čime se stvaraju povoljniji uslovi za privlačenje stranog kapitala.
„Međunarodne finansijske institucije imaju znatno veće povjerenje u države članice Evropske unije. Kredibilitet njihove ekonomske politike je veći nego kod zemalja koje nijesu članice, što bi trebalo da doprinese i povećanju priliva stranih investicija“, kazala je Šteinbuka.
Ipak, ona je naglasila da evropsko članstvo nije automatska garancija investicionog uspjeha.
Finansijske institucije i investitori nastavljaju da pažljivo prate ekonomski razvoj svake države, kvalitet sprovedenih reformi i stabilnost njenih javnih finansija.
„Naravno, sve finansijske institucije analiziraju kako se određena zemlja razvija i koje je reforme sprovela. Ali, generalno gledano, država bi trebalo da ima značajne koristi od članstva“, zaključila je Šteinbuka.
Preporučeno
Njeno upozorenje Crnoj Gori zato je dvostruko: evropske integracije mogu otvoriti pristup značajnim investicijama i povećati povjerenje međunarodnih finansijskih institucija, ali će stvarni ekonomski rezultat zavisiti od fiskalne discipline, kvaliteta reformi i sposobnosti države da očuva makroekonomsku stabilnost.
