Video
Profesor Saša Popović je, saopštavajući zaključke konferencije održane u organizaciji Privredne komore (PKCG) na temu Razgovori o budućnosti, kazao da velike kompanije snagom svoje veličine lakše mogu lomiti biznis i druge prepreke na putu ka uspjehu.
”Preduzetnički napori najprije se pokazuju u prostoru između začetka ideje i početka njene realizacije. Zato je potrebna veća podrška start up-ovima”, naveo je Popović.
On je, kako je saopšteno iz PKCG, kazao da je u sprovođenju vizije Evropa – prvi klimatski neutralni kontinent potrebno partnerstvo regiona Zapadnog Balkana i EU.
”Dizajniranje novih smjernica za kreiranje zajedničke pametne i zelene budućnosti moguće je ostvariti razvojem inovativnih rješenja zasnovanih na znanju i povećanjem apsorpcione moći onih kojima su rješenja namijenjena”, rekao je Popović.
Zeleni rast, kako je kazao, mora biti zasnovan na novim biznis modelima čiji energetski inputi potiču iz obnovljivih izvora.
”Dok zagovaramo kreiranje novih biznis modela, savremene ekonomije pokušavaju pronaći formulu za dostizanje balansa između sigurnosti u snabdijevanju energijom, stabilnosti cijena energije i obaveza da se postigne klimatska neutralnost”, dodao je Popović.
On je naveo da je cilj organizovanja konferencije bilo traženje rješenja za probleme poslovne zajednice Zapadnog Balkana u vidu razmjene ekspertskih mišljenja i poslovnog iskustva, dajući time doprinos unapređenju nacionalne ekonomije i snaženju regionalne saradnje.
Preko 40 panelista, među kojima su bili predstavnici međunarodnih organizacija, profesori univerziteta, ugledni privrednici i drugi, iznijeli su svoje stavove pred oko 400 učesnika konferencije iz više zemalja. Pored visokokvalitetnih panel diskusija realizovani su i poslovni susreti, koji otvaraju mogućnost za nove poslovne poduhvate.
Evropska komisija proglasila je 2022. godinu Godinom mladih, a Privredna komora Crne Gore prvi dan konferencije Razgovori o budućnosti posvetila je mladima – upravo onima kojima pripada budućnost. Zato se prvi dan ove konferencije može nazvati Dan mladosti.
”Zemlje Zapadnog Balkana imaju značajan rast dijaspore. Petina populacije ovog područja živi u inostranstvu, a migracije u zemlje EU su porasle 2,5 puta od 2011. do 2019. godine. Međutim, moramo imati u vidu da se radna snaga, baš kao i kapital, kreće ka mjestima većih prinosa i bolje, odnosno efikasnije oplodnje”, naveo je Popović.
Zato je, kako je kazao, preporuka kreatorima ekonomskih politika da dizajniraju ekonomske sisteme u kojima mladi neće biti tretirani kao resurs, to jest raspoloživo, a neiskorišteno dobro, već kao kapital, ekonomsko dobro koje stvara novu vrijednost.
”Opšti je zaključak da mladi u svojim zemljama ne vide perspektivu. S druge strane, mladi van svoje zemlje vide dobre perspektive zato i odlaze. Dakle, nemaju mladi problem sa vidom, već je problem na strani onih koji su zaduženi da otvaraju perspektive”, navodi se u zaključcima.
Riječ „dijaspora“ izvorno znači „rasuto sjeme“. Međutim, kada govorimo o dijaspori više mislimo na geografsku rasutost stanovništva, nego na njegov unutrašnji potencijal da posiju sjeme nove vrijednosti. Dijaspora ima svoju matičnu zemlju, ponudimo im nebo, da bi to sjeme moglo da proklija.
”'Ne samo direktnim investiranjem, već i transferom iskustva dijaspora može osnažiti domicilni biznis”, dodao je Popović.
Doznake iz inostranstva u makro-bilansima zemalja našeg regiona u prosjeku čine deset odsto njihovog BDP-a. Doznake se mogu smatrati emotivno generisanim novačnim tokovima, ali, kako se dodaje, investiranje u matične ekonomije mora biti zasnovano na ekonomskom interesu kako dijaspore, tako i matične ekonomije, što podrazumijeva pravnu sigurnost, transparentnost i zaštitu interesa obje strane.
”Integracija zemalja regiona Zapadnog Balkana u Evropsku uniju je potreban, ali ne i dovoljan uslov za njihov ekonomski prosperitet. Pored integracija, neophodne su i stimulativne ekonomske politike, kojima se podstiče ekonomski rast i razvoj baziran na pretpostavkama održivosti”, rekao je Popović.
Zaključak je „Ovog trenutka naša budućnost je u školama.“ Preporuka je više nego očigledna: ako hoćemo dobru budućnost, pobrinimo se da imamo dobre škole.
”Digitalna transformacija je stvar odluke i istrajnosti kompanija. Taj proces nudi alate koji olakšavaju razvoj poslovnih ideja i praksi i vode povećanju efikasnosti poslovanja. Ali, ako se kompanije same ne digitalizuju, doći će drugi koji to već jesu”, naveo je Popović.
Covid kriza je ozbiljno ugrozila biznise i društva uopšte.
Preporučeno
”Ali jedna druga kriza, mnogo duža od covid-a, ogleda se u šteti što političari ne slijede dobru saradnju koju imaju i stvaraju privrednici”, zaključio je Popović.
