Video
Brisel reformu predstavlja kao odgovor na duboke ekonomske, tehnološke i geopolitičke promjene. Cilj je da evropska privreda bude integrisanija, otpornija na spoljne šokove i sposobnija da proizvodi i razvija tehnologije unutar Evrope. Mapa puta počiva na pet stubova: pojednostavljivanju pravila, dubljoj integraciji jedinstvenog tržišta, jačanju trgovine, smanjenju cijena energije i ubrzanju digitalne i AI transformacije.
KOMPANIJE I DALJE NAILAZE NA GRANICE UNUTAR JEDINSTVENOG TRŽIŠTA
Iako jedinstveno tržište EU postoji više od tri decenije i obuhvata oko 450 miliona potrošača, evropske kompanije i dalje se suočavaju sa različitim nacionalnim pravilima, procedurama i administrativnim zahtjevima kada pokušavaju da posluju u više država članica.
Upravo je uklanjanje tih prepreka jedan od glavnih ciljeva nove reforme. Evropska komisija navodi da će se posebna pažnja posvetiti uklanjanju deset najštetnijih prepreka koje fragmentiraju tržište, dok će se istovremeno raditi na produbljivanju tržišta kapitala i stvaranju jedinstvenijeg poslovnog okruženja.
Brisel očekuje da će samo mjere pojednostavljivanja pravila kompanijama donijeti oko 37,5 milijardi eura ušteda do 2029. godine. Evropska komisija želi da smanji administrativni teret i ubrza donošenje odluka kako bi kompanije manje vremena i novca trošile na usklađivanje sa različitim pravilima.
Jedan od konkretnih projekata je EU Inc., predloženi jedinstveni evropski okvir za kompanije. Cilj je da preduzećima bude lakše da se osnuju, posluju i šire širom EU, bez potrebe da se za svako nacionalno tržište prilagođavaju potpuno različitim sistemima. Prijedlog je Evropska komisija predstavila u martu, a rok za dogovor je kraj 2026. godine.
ENERGIJA POSTAJE JEDNO OD KLJUČNIH PITANJA EVROPSKE INDUSTRIJE
Drugi veliki problem su troškovi energije. Evropska komisija u svojoj mapi puta otvoreno navodi da visoke cijene energije opterećuju konkurentnost evropskih kompanija i zato kao jedan od pet strateških stubova postavlja smanjenje cijena energije, modernizaciju infrastrukture i ubrzavanje dekarbonizacije.
Tema je dodatno aktuelna ove jeseni. Evropska komisija je saopštila da su vlade država članica tokom 2026. godine potrošile oko 17,9 milijardi eura kako bi ublažile posljedice rasta cijena nafte i gasa za domaćinstva i kompanije. Komisija istovremeno insistira na tome da buduća pomoć bude bolje usmjerena i da se više ulaže u energetsku infrastrukturu, umjesto dugoročnog subvencionisanja visokih cijena.
Evropska komisija je posljednjih mjeseci pokrenula i paket mjera za modernizaciju evropskih elektroenergetskih mreža. Cilj je da se ubrza izgradnja prekogranične infrastrukture, pojednostave procedure za izdavanje dozvola i poveća sposobnost sistema da prihvati više obnovljive energije.
Problem je što evropska industrija istovremeno mora da ulaže u dekarbonizaciju, dok pokušava da zadrži konkurentne troškove proizvodnje.
To se posebno vidi u sektorima poput čelika. Prema podacima koje je objavio Financial Times, evropski izvoz čelika pao je oko 20 odsto, uz kombinovani pritisak visokih troškova energije, američkih carina i viška kineske proizvodnje.
KINA, AI I MADE IN EU
Pritisak ne dolazi samo iznutra. Evropska industrija sve snažnije osjeća konkurenciju kineskih proizvođača.
Prema podacima koje je Reuters objavio pozivajući se na zvaničnika Evropske komisije, vrijednost kineskog izvoza u EU dostigla je 571 milijardu eura tokom 2025. godine, dok je deficit EU u trgovini sa Kinom dostigao oko 360 milijardi eura. Rast uvoza posebno je izražen u sektorima mašina, tekstila, osnovnih metala i hemijske industrije.
Brisel zato pokušava da konkurentnost poveže i sa industrijskom politikom. Predloženi Industrial Accelerator Act treba da ojača proizvodnju u EU i uvede kriterijume koji bi u strateškim sektorima mogli dati prednost proizvodima proizvedenim u Evropi. Reuters navodi da se među sektorima o kojima se govori nalaze električna vozila, solarni paneli i aluminijum.
Istovremeno, EU pokušava da ne izgubi trku u tehnologiji. U okviru inicijative InvestAI Evropska komisija planira da mobiliše do 20 milijardi eura za AI gigafabrike, dok mapa puta predviđa i nove propise za cloud tehnologije, vještačku inteligenciju, poluprovodnike, digitalne mreže i sajber bezbjednost.
To je posebno važno jer se dio evropske industrije trenutno oporavlja zahvaljujući upravo investicijama povezanim sa AI tehnologijama. Reuters je početkom oktobra izvijestio da je eurozonski PMI za proizvodnju u septembru dostigao 52,9, najviši nivo od maja 2022. godine, uz snažnu tražnju za kapitalnim dobrima povezanim sa AI sektorom.
Evropa tako pokušava da istovremeno riješi dva problema: da smanji troškove proizvodnje tradicionalne industrije i da ne zaostane u novim tehnologijama.
ROK JE KRAJ 2027. GODINE
„One Europe, One Market“ zato nije samo program za smanjenje birokratije. Riječ je o pokušaju da se evropsko tržište učini dovoljno velikim, integrisanim i efikasnim da kompanije mogu da rastu na cijelom kontinentu, umjesto da ostanu ograničene nacionalnim tržištima.
Evropske institucije obavezale su se da napredak prate kvartalno, dok je kraj 2027. godine krajnji rok za dogovor o svim ključnim inicijativama iz mape puta. Na spisku su, između ostalog, EU Inc., Industrial Accelerator Act, reforma tržišta kapitala, novi propisi o energetskim mrežama, digitalnim mrežama, AI-ju i poluprovodnicima.
Suština evropske strategije je sve jasnija: EU želi manje administrativnih granica unutar Unije, niže troškove energije, više evropske proizvodnje i veći tehnološki kapacitet.
Za evropske kompanije to bi trebalo da znači lakše širenje i manje troškove poslovanja. Za potrošače – veću konkurenciju i izbor. Za samu EU – pokušaj da u svijetu u kojem SAD i Kina sve više određuju tehnološka i industrijska pravila zadrži sopstvenu ekonomsku i proizvodnu bazu.
Preporučeno
Brisel je zato postavio rok do kraja 2027. godine da od ideje o jedinstvenom tržištu napravi funkcionalnije i konkurentnije tržište koje će evropskim kompanijama omogućiti da lakše rastu unutar same Unije.
