Javni dug države bi 2022. trebalo da bude ispod 60 odsto BDP-a, navodi se u Smjernicama makroekonomske i fiskalne politike za naredne tri godine, koje je danas usvojila Vlada.
Preporučeno
Vlada očekuje postepeno smanjenje javnog duga.
Smjernicama makroekonomske i fiskalne politike projektovan je realni ekonomski rast od 3,1 odsto u 2019. godini, što je ocijenjeno kao visoka stopa rasta nakon snažnog rasta u prethodnoj godini kao baznoj. Projektovana prosječna stopa realnog rasta crnogorske ekonomije u periodu 2020-2022. iznosi 3 odsto. U periodu 2019. do 2022. kumulativni realani rast BDP-a će iznositi 12,6 odsto. Rast će biti zasnovan na nastavku investicione aktivnosti, diverzifikaciji domaće proizvodnje i izvoza i daljem unaprjeđenju fiskalne pozicije, saopšteno je nakon sjednice Vlade kojom je predsjedavao potpredsjednik za ekonomsku politiku i finansijski sistem Milutin Simović, saopšteno je iz Vlade.
Neto javni dug je u 2019. godini projektovan na oko 67 odsto BDP-a, i postepeno će se smanjivati do 57,6 odsto BDP-a u 2022. godini. Srednjoročni makrofiskalni okvir će, shodno predmetnom dokumentu, karakterisati suficit javnih finansija i nivo javnog duga usklađen sa Mastrihtskim kriterijumom.
Vlada je usvojila Listu prioritetnih kapitalnih projekata koji se finansiraju iz Kapitalnog budžeta države u 2020. godini i zadužila Upravu javnih radova i Upravu za saobraćaj da, iz okvira svojih nadležnosti do 15. septembra, dostave Ministarstvu finansija procjenu vrijednosti rangiranih projekata, kao i dinamiku realizacije projekata kako bi konačnu listu kapitalnih projekata za narednu fiskalnu godinu Vlada mogla da utvrdi u okviru Prijedloga zakona o budžetu za 2020. godinu.
Video