Polemika se u posljednje vrijeme vodi oko nacrta Zakona o audiovizuelnim medijskim uslugama. Iako eksperti Savjeta evrope smatraju da bi bilo kakvom rješenju trebalo da prethodi adekvatna ekonomska analiza, te da na uštrb kvalitetu ne bi trebalo povećavati obim sopstvene produkcije, koji bi doveo do gasenja medija, pojedinci ne odustaju od tog zahtjeva, što sagovornik TV Nova, dugogodisnji ugledni novinar i publicista Danilo Burzan vidi kao želju za dominacijom na tržištu.

Crna Gora je malo tržište, kada su posrijedi elektronski mediji, te je nemoguće upoređivati naše zakone sa zakonima u drugim državama, kaže Burzan za Novu M. Zbog toga je, kaže, suglasan sa Nacrtom Zakona o audiovizuelnim medijskim uslugama, koji predviđa da je procent sopstvene produkcije za komercijalne emitere 10 odsto. 

“Teško prihvatiti zahtjev da je obim važniji od kvaliteta i mislim da se u tih 10tak posto koje svaka tv sa nacionalnom frekfencijom treba da proizvodi razmisliti da li je to što je gledaocima u CG to više odgovara, a ne da li je pet ili 10 procenata manje ili više”, kazao je on.

Ističe da je čudan zahtjev televizije Vijesti da se taj procent poveća na 20 ili 25, jer bi stvaralo dodatne finansijske obaveze i dovelo do gašenja dvije televizije u Crnoj Gori. Potcrtava Burzan da Vijesti sopstveni interes pokušavaju da nametnu kao opšti. 

“Mislim da je i u ovom zahtjevu nerealno očekivati da se stvore takvi uslovi, koji će ekonomski da unište ostalu konkurenciju i da budu zatvorene televizije zbog toga što nisu u stanju da to proizvedu, jer nemaju ekonomsku osnovicu, više od 10tak procenata”, rekao je Burzan.

U Crnoj Gori posluju četiri televizije sa nacionalnom frekvencijom, a u sustemu mjerenja je i kablovska televizija registrovana u Srbiji. Ovo bi, kaže Burzan, moglo predstavljati problem televizijama sa nacionalnom frekfencijom, jer neko prihoduje na račun tuđeg rada, a u Crnoj Gori nema nikakve troškove. To, ističe Burzan, nije pravedno.

“Ekonomski kolač mali, a kablovske televizije imaju daleko manje problema, jer one su tu posrednik i samo prodaju tuđi gotovi proizvod i zbog toga mislim da su oni u povlašćenom položaju”. 

Podsjetimo, ekspert Savjeta Evrope Joan Barata koji je ucestvovao u izradi akta, na okruglom stolu o zakonu o audio-vizuelnim medijskim uslugama kazao je da je vazno ispunjavanje međunarodnih standarda, a da se brojkama na štetu kvaliteta, ne smije robovati.

“Kada govorimo brojeve 15 ili 20 u potpunosti je arbitrarno, možemo da kažemo da bi 50 bilo fenomenalno, ali kada pogledate situaciju u zemlji vidite da zemlja nema taj kapacitet da proizvodi toliku količinu sopstvene proizvodnje, tako da bih preporučio da da svaka diskusije ne bude zasnovana na intuiciji već podacima i onome što se moći postići vidio sam fantastične zakone, koji postavljaju visoke pragove u pojedinimoblastima ali kada je riječ o primjeni onda emiteri moraju da kažu izvinjavam se ali ja nemam ni novca ni kapaciteta za tako nešto. Bitno je da vsakom rjesenju prethodi precizna ekonomska analiza”, saopštio je Barata.

Svi zakoni pa i medijski, moraju se prilagoditi trenutnom stanju na tržištu, u ovom slučaju medisjkom, kazala je i ekspertkinja Sandra Bašić Hrvatin. 

“Nemojte prihvatati neke odredbe, koje će možda na papiru izgledati dobro a dugoročno će uništiti tržište i onda ćete imati možda 40 odsto sopstvene produkcije u zakonu a jednu televiziju”, rekla je Bašić Hrvatin

Vijesti i njihov predstavnik u Radnoj grupi Vuk Maraš, kako navodi TV Nova, populistički tvrde da je neophodno da procent sopstvene produkcije bude cak 25%, iako bi to vjerovatno dovelo do gašenja medija, a što je u suprotnosti sa razvojem i unapređenjem medijskog pluralizma. I Član savjeta AEM-a Ranko Vujović takođe je potcrtao nedavno da je sve u cilju ocuvanja medijskog pluralizma.

“Za nas koji smo glasali da u zakonu stoji obaveznih 10 odsto sopstvene produkcije, razlog je bio isključivo strah da bi se većim procentom ugrozio pluralizam medija, odnosno televizija u Crnoj Gori. Nama ne treba posebna ekonomska analiza da bi znali šta se dešava na marketinškom tržištu u Crnoj Gori. Svi znamo da je marketinški kolač za televizije oko četiri miliona i da se dijeli na četiri televizije, da svaka dobija otprilike po milion, a da bi televizija godišnje radila trošak je dva miliona, pa vi sada vidite da li bi to ugrozilo opstanak televizija i pluralizam”, dodao je Ranko Vujović, predsjednik Savjeta AEM-a.

Direktor Dorektorata za medije u Vladi Zeljko Rutović je kazao da je Vlada uradila sve u skladu sa najboljom evropskom praksom i međunarodnim standardima, a na populističke poruke o procentu sopstvene produkcije, u cilju navodnog očuvanja identiteta, kaže da intencija predloženog zakonskog teksta jeste normativna i sveukupna garancija slobode izražavanja i zaštita pluralizma.

“Svaka mjera koja bi uticala na smanjenje pluralizma, na smanjenje slobode izražavanja ne bi bila uputna i ne bi bila kfalifikovana kao dobro riješenje. Svako normiranje iz ugla sopstvene programske produkcije može biti obeshrabrujuće”, smatra Rutovic.

Javna rasprava o Zakonu o audio-vizuelnim medijskim uslugama trajala je do 4. avgusta, nakon čega je tekst poslat u dalju proceduru.