Video
Sagovornici u CDT-ovom podkastu “Akcija” objašnjavaju da DSA ne donosi cenzuru već pravila transparentnosti i odgovornosti velikih platformi, ali i upozoravaju da bez kapaciteta domaćih institucija i jasne političke volje odredbe iz ove evropske regulative, mogu ostati samo na papiru, a građani i dalje izloženi manipulacijama, netransparentnim oglasima i zatvorenim algoritamskim balonima.
Darko Brkan, direkor Udruge građana “Zašto ne” objašnjava da se DSA kao regulativa ne bavi sadržajem, njenom moderacijom, niti uklanjanjem, već daje pravila koja platforma mora primjenjivati u radu kako bi se bavila sadržajem.
“Ne postoji stavka u DSA koja kaže da se određeni sadržaj mora ukloniti, već propisuje šta platforme moraju obezbijediti”, kaže Brkan.
Diskurs o DSA kao alatu za cenzuru je, dodaje Brkan, iluzoran, jer DSA propisuje pravila po kojima platforme treba da postupaju u skladu sa onim što smo kao društvo već ustanovili.
“Svi se slažemo da su dezinformacije štetne i šta je nelegalan sadržaj, a problem je što ne postoje efikasni alati. DSA u suštini traži od platformi da omoguće da se kvalitetnije borimo protiv toga. DSA ne uvodi nikakve nove slučajeve u sistem, niti nove zabrane, već samo propisuje kako da se efikasnije borimo protiv onoga protiv čega se već borimo”, navodi Brkan.
Milica Tošić iz organizacije Partneri Srbija, govoreći o uticaju DSA na transparentnost političkog oglašavanja, navodi da su se kampanje preselile na internet, koji nam je nekad djelovao kao slobodan prostor, ali da danas vidimo da to nije tako.
“To su komplikovane strukture koje su podložne nadzoru i targetiranju, i to nikada nije u cilju dobrobiti građana već u skladu sa interesima velikih platformi. Oglase građani sve teže prepoznaju kao takve, mi ih vidimo kao preporučeni sadržaj, ne znamo ko stoji iza njih, ne znamo zašto se nama serviraju i da li su korišćeni lični podaci kako bi se servirali upravo nama. Tu dolazi DSA, koji daje korisnicima veću kontrolu nad sadržajem koji im platforme serviraju. DSA kaže da svaki oglas mora biti označen kao takav, da se mora znati ko ga je objavio ili platio, daje mogućnost korisnicima da vide na osnovu kojih parametara i podataka je baš njima serviran, a ako ne žele da ga viđaju, mogu da modifikuju te parametre” navela je sagovornica u podkastu.
Milica Kovačević, programska direktorica Centra za demokratsku tranziciju (CDT), kaže da je pitanje primjene DSA vrlo važno jer nam može pomoći da osvijestimo odakle nam dolaze stavovi, ko nam ih servira.
“To je dio političkog oglašavanja, ali i dio koji u ovako ekstremno polarizovanim društvima može da bude alat da bolje razumijemo svoje i stavove drugih, umjesto da algoritamski budemo zatvoreni u sopstvene „balone“, napominje Kovačević.
Tošić pojašnjava i da DSA nije oblik cenzure, kako se često može čuti u javnosti.
“Nijednom odredbom DSA ne kaže šta smijete da govorite ili ne, niti uvodi krivična djela. DSA prepoznaje velike platforme kao moćne igrače u sferi informisanja i prebacuje na njih određeni dio odgovornosti koji im i pripada. On stvara pravila koja određuju platformama kako da postupaju, a korisnicima daje alate da štite svoja prava, a ne da im propisuje šta smiju ili ne smiju da kažu”, dodaje Tošić.
Tošić pojašnjava da, iako cenzura ne dolazi direktno od DSA, ne možemo da posmatramo ove mehanizme van konteksta u kome živimo.
Milica Kovačević, takođe naglašava da DSA ne predstavlja nikakav oblik cenzure. Ona je kazala i da rad velikih platformi nije “biznis ko biznis”, kako je to isprva bilo zamišljeno, već da je riječ o nečemu što kontroliše prostor informisanja i komunikacije, što je usko povezano sa slobodom govora i mora na neki način da se reguliše.
“Za većinu platformi ne postoji nikakav efikasan model žalbe. DSA uvodi mehanizam koji to propisuje i to je suprotno cenzuri, to je zapravo omogućavanje da dobiješ objašnjenje”, dodala je. Ipak, smatra da će u kontekstu crnogorskog zakonodavstva stvari ići teško.
“To će kod nas biti jako komplikovano jer je dosta u rukama nacionalnog regulatora. U Crnoj Gori imamo formiranu radnu grupu koja radi na harmonizaciji sa evropskim aktom o slobodi medija, što je veliki mandat jer se radi o ogromnoj materiji. Mi nijesmo članovi te radne grupe, a direktor direktorata u Ministarstvu kulture i medija je podnio ostavku zbog pokušaja političke kontrole nad AMU, institucijom koja u crnogorskoj perspektivi ima minimum kapaciteta i nezavisnosti potrebnih da postane nacionalni koordinator u skladu sa DSA”, podsjetila je Kovačević.
Darko Brkan kaže da trenutno imamo blagi pritisak EU da radimo na usaglašavanju legislative. Ipak, upozorava da će poluge koje mi, van EU imamo neće previše uticati na velike platforme, niti ih natjerati da nas “poslušaju”
Tošić zaključuje da će, ako se ništa od ovoga ne desi, sve ostati isto i kako kaže, to treba da nas zabrine.
“Izlazićemo na izbore bez garancija transparentnosti i zavisićemo od internih pravila platformi, koja će se mijenjati u skladu sa njihovim, a ne našim interesima”, zaključila je Tošić.
Preporučeno
