Video
Emisije iz postojećih elektrana na ugalj u regionu i dalje su primarna briga za zdravlje i dobrobit građana.
Sekretarijat Energetske zajednice nedavno je objavio o implementaciji za 2020. godinu u kojem su istaknute neke od ključnih prepreka u reformi energetskog sektora zemalja Zapadnog Balkana.
“Termolektrane koje su odlučile da odustanu od primjene Direktive o velikim ložištima i uskladjivanja sa vrijednosnim granicama za emisije definisane ovom Direktivom brzo se približavaju ograničenju dozvoljenih radnih sati koje im je Energetska zajednica odobrila. Termoelektrana Pljevlja prva je u nizu postrojenja kojima će broj dozvoljenih radnih sati isteći”, ističe Diana Milev Čavor iz NVO Eko – tim.
Ključni trenutak u daljem energetskom razvoju i njegovom planiranju u Crnoj Gori zavisiće od budućeg rada termoenergetskog kompleksa u Pljevljima. Ministarstvo ekonomije Crne Gore već je uputilo zvanični zahtjev Energetskoj zajednici u kojem traži dodatni broj radnih sati za termoelektranu Pljevlja, kojoj će dozvoljeni broj sati isteći do kraja ove godine.
U međuvremenu, ugovor o projektu ekološke rekonstrukcije TE Pljevlja već je potpisan a u toku je priprema glavnog projekta, koji bi trebalo da bude završen do kraja godine.
“Do sada su se u javnosti mogle čuti različite informacije o postojanju studije koja potvrđuje ekonomsku opravdanost ovog projekta, a još uvek nije jasno da li je zaista urađena studija izvodljivosti koja potvrđuje ekonomsku opravdanost projekta. Iz tog razloga smatramo neprihvatljivim neobjavljivanje te studije ako ona zaista postoji, a s druge strane još neprihvatljiviju mogućnost da se ovom projektu pristupilo na način da studija izvodljivosti za ovaj projekat nije ni urađena”, navodi Diana Milev Čavor.
Projekat ekološke rekonstrukcije je kapitalni projekat, sa dalekosežnim posljedicama ne samo za crnogorski energetski sektor i životnu sredinu, već i za socio-ekonomsku situaciju u zemlji, što dodatno obavezuje rukovodstvo EPCG da se ovom projektu pristupi vrlo oprezno.
Smanjenje zagađenja iz TE Pljevlja I svakako je hitno, a pitanje je da li će se ono realizovati rekonstrukcijom ili zatvaranjem termoelektrane. U svakom slučaju, plan za pravednu tranziciju treba razviti u bliskoj budućnosti jer gašenje ovog sektora zahtjeva neophodnu spremnost i pripremljenost za takav scenario. To takođe znači razvoj održivih ekonomskih aktivnosti na lokalnom nivou koje će obezbijediti nova radna mjesta i dati podršku ljudima zaposlenim u sektoru uglja koji će najviše trpjeti od procesa tranzicije.
Napori za dekarbonizaciju povezani su sa procesom izrade Nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NECP) koji se trenutno priprema i u Crnoj Gori, a koji će zamijeniti postojeću Strategiju energetike.
Preporučeno
“Iako je Crna Gora i dalje dobro rangirana kada se radi o pravnoj usklađenosti, neophodno je uložiti i konkretne napore u postizanju dekarbnizacije energetskog sektora. Primjer je Sjeverna Makedonija na koju se trenutno gleda kao na vodeću u energetskoj tranziciji u regionu, jer njena energetska strategija za 2040. predviđa postupno ukidanje uglja do 2030. godine, i čini je prvom zemljom na Zapadnom Balkanu koja ima datum ukidanja uglja”, zaključuje se u saopštenju NVO Eko-tim.
