Video
Ističe da će poslije korone biti uzdrmana ekonomija, nauka i zdravstvo i ništa neće biti kao što je bilo ranije, možda prođe čitav niz godina dok se ne opravimo i dok se ne pronađe vakcina.
Razgovarale smo krajem aprila o korona virusu. Što smo od tada novo saznali o koroni?
Saznali smo da je virus bio oslabio i da sada u celom svetu imamo jaču varijantu virusa. Mi nemamo istraživanja i ne znamo šta se desilo kod nas.
Sve u regionu je iznenadio nagli skok zaraženih u posljednje dvije sedmice, da li smo koronu potcijenili ili smo prerano svi otvorili granice?
I jedno i drugo. Koronu smo potcenili: prerano smo skinuli mere, skupovi, utakmice, kupovi, teniski turnini, kao razulareni smo se družili i svadbovali, slavili itd. – sve to je napravilo što je napravilo, a pojavila se jedna druga osobina virusa da se prenosi vazduhom.
Što će se desiti ako se na jesen spoje korona i grip, treba li da se plašimo katastrofičnog scenarija ili je dovoljno da budemo oprezni i trezveni?
U prvom redu oprez i učešće svakog pojedinca da što manje napravimo kontakata dok ne dođe vakcina i da ne obolimo, to je sada najvažnije. Treba se fizički razdvojiti, a ne socijalno.
Ako se u jesen spoji korona i grip biće problema. Pošto su kliničke slike ipak različite moraće da se rade laboratorijski testovi i na koronu i na influencu da bi se znalo šta imamo u opticaju. Jedino šta ostaje je da će verovatno biti intenzivnije vakcinisanje vakcinom protiv gripa u celom svetu zato što se svi plaše te mešavine. Mešavina između korone i gripa teoretski po znanju virusologa ne postoji – da se korona i grip mogu izroditi u nešto novo i strašno – ali svaki za sebe su problem ako se ujedine u isto vreme. Pošto nisu ista grupa virusa može se desiti da jedan čovek dobije i koronu i grip, to bi bilo fatalno. Ali između korone i gripa ne može se napraviti novi virus jer su to su dve različite grupe virusa. Treba da budemo oprezni i trezveni. Država je dala dovoljna sredstva da se opremi šta je potrebno, lekari rade, ostaje najvažnija stvar, ljudi. Treba maksimum napora da se što manje izlazi u gomile ljudi i da se pridržavamo onoga što znamo da je štetno.
Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) poručuje da nema povratka u stanje prije korone dok se ne pronađe vakcina. Naučnik Robert Lambkin, virusolog sa Oksforda kaže da je njihova vakcina u trećoj fazi ispitivanja, da se testira na ljudima i da bi od septembra trebalo da bude u upotrebi u Velikoj Britaniji, SAD i još nekim zemljama. Koliko vas je ohrabrila ta vest?
Posle korone biće uzdrmana ekonomija, nauka i zdravstvo i zaista posle korone ništa neće biti kao što je bilo ranije, možda prođe čitav niz godina dok se ne opravimo i dok se ne pronađe vakcina. To smo dosta puta ponovili.
Vakcina je već pronađena. Ona se već primenjuje i radi se testiranje na ljudima. Vi ste spomenuli Oksford, tu čak radi jedna naša naučnica molekularni biolog. Svi sada prave vakcine: u Velikoj Britaniji, u SAD, u Kini, Rusiji. Kina je po mom mišljenju otišla najdalje, jer već radi vakcinaciju određenih grupa.
Italijanska štampa već nekoliko dana piše da je virus korone jači u Srbiji nego u Italiji i da su to ustanovili na četvoro ljudi koji su iz Srbije došli u Italiju i oboljeli su od korone. Da li je kod čovjeka prisutan jedan soj korona virusa ili više i da li taj virus može brzo da mutira?
Virus može da mutira to je dokazano. Previše je malo vremena prošlo da bi se moglo govoriti o mutanti korone. Da bi za jednu koronu rekli da se javlja u različitim oblicima – treba da prođu godine, a onda kada se to ustanovi govorimo o jednoj koroni i različitim genotipovima znači mutantama. To još nemamo samo pretpostavljamo, ono što se desilo sa nekim drugim grupama virusa koje smo ispitivali.
Kada počne primjena vakcina protiv korone da li je to zaštita za cijeli život?
Ne zna se. To će se pratiti, ako ne bude zaštita za ceo život radiće se revakcinacija: na primer ako vakcina sadrži soj koji je izolovan u Crnoj Gori on može da mutira i ustanovi se da sledeće godine imamo mutantu onda se mora u vakcinu ubaciti i ta mutanta. To sve radi SZO, njoj se šalju sojevi iz celog sveta: na primer za grip šaljete sve sojeve u SZO, oni vide šta je bilo po svetu i kažu u ovu vakcinu za grip mora ući recimo soj ,,singapur” koji je bio preovlađujući soj prošle godine. Svake godine se u vakcinu ubacuje onaj soj koji je bio dominantan prošle godine. Violeta CVEJIĆ
Nisu bolesni, a opasni su
Velika je prednost što 80 odsto ljudi ima asimptomnu bolest. Znači nose virus, pozitivni su, seju virus, nisu bolesni ali se prokužavaju. Oni koji su pozitivni, a nisu bolesni predstavljaju opasnost. Oni nisu prepoznati a seju virus, pa posle inkubacionog perioda imamo to što imamo. Zato treba testirati, ne previše. Treba testirati kontakte nekog teškog bolesnika – kaže Gligić.
Kineska vakcina
Preporučeno
Kineska vakcina je prošla testove na životinjama, ispitali su imunogenost, neškodljivost, netoksičnost, radili su prvu grupu na volonterima, drugu grupu na volonterima, inficirali te koje su vakcinisali i oni nisu oboleli – znači prošli su sve testove koje jedna vakcina treba da prođe i pokazala se dobra i oni već vakcinišu. Da li je ta vakcina dobila odobrenje SZO – ne znamo. Ako neka vakcine ne dobiju odobrenje SZO ona se po pravilu ne može koristiti u drugim državama sem u onoj koja je napravila i na svoju odgovornost – kaže Gligić.
