Video
Zbir ta dva iznosa trebao bi da bude početna tačka kod utvrđivanja budžeta FZO za narednu godinu. Tako utvrđen iznos neophodno je uvećati za određeni procenat koji bi bio u okviru procenta planiranog rasta BDP zbog prirode zdravstvene potrošnje da raste, što je ujedno aksiom u ekonomiji zdravstva.
Dalje, dobijeni iznos treba povećati sa onim što je potrebno za najavljeno povećanje zarada od 30 odsto u zdravstvu. I na kraju dodaje se iznos za izmirenje neizmirenih obaveza iz prethodnog perioda shodno ekonomskoj moći Ministarstva finansija.
U ovom momentu znamo da je budžet FZO za 2021. godinu oko 304 miliona eura. Znamo iz dokumenta Vlade da je projekcija rasta neizmirenih obaveza, samo za ljekove koje obezbjeđuje Montefarm u iznosu od 20 miliona eura. Takođe, znamo da u budžetu FZO nema sredstava za isplatu decembarskih zarada zaposlenim u zdravstvu i da fali oko 9 miliona. To znači da je u ovom momentu zdravstvenom sistemu, ne računajući rast svih ostalih obaveza, potrebno 304+29=333 miliona eura.
Ako uzmemo da je to početna tačka (a objektivno nije jer je veća zbog rasta neizmirenih obaveza po pozicijama koje nam sada nisu poznate, npr. za privatne apoteke koje se ne plaćaju od septembra jer nema sredstava, liječenja, bolovanja itd…) za utvrđivanje budžeta FZO dobićemo iznos značajno većih potrebnih sredstava od predloženog nacrta. Dakle, iako se najavljuje kao značajno povećanje od 30 miliona, predloženi budžet za zdravstvo od 333 miliona je manji od stvarne potrošnje zdravstvenog sistema u 2021. god. Dalje, uočava se da Ministarstvo finansija planira za povećanje zarada od 30 odsto zaposlenim u zdravstvu da obezbijedi iznos veći za oko 14 miliona eura u odnosu na ovogodišnji budžet za zarade, odnosno ukupno oko 132 miliona eura, što je nedovoljno jer bruto zarade u ovoj godini će iznositi oko 129 miliona.
Dakle, Ministarstvo finansija planira povećanje zarada od 30 odsto da realizuje sa dodatnih tri miliona.
Kroz nacrt budžeta se smanjuju ukupna sredstva za ljekove za tri miliona kod privatnih apoteka, a sa druge strane imamo Vladine informacije o rastu potrošnje. Treba znati da manji broj apoteka ne znači manju potrošnju, apoteke ne propisuju recepte. Manje apoteka nije manje recepata, ako se ne realizuje recept u privatnoj apoteci realizovaće se u Montefarmovoj apoteci. I pored informacije Vlade o rastu obaveza Montefarma za 20 miliona i upozorenja o mogućim obustavama isporuka ljekova za ljekove i medicinska sredstva planira se isti iznos sredstava kao u 2021. godini.
Dakle, planira se ukupno manje sredstava za ljekove i medicinska sredstva iako je evidentirana značajno veća potrošnja. Takođe se uočava smanjenje sredstava za potrebe liječenja osiguranika FZO u inostranstvu i u ustanovama van Mreže, u iznosu od 1,3 miliona, iako će se i na tim pozicijama evidentirati rast neizmirenih obaveza. Ovakvo planiranje upozorava na vrlo izvjesne poremećaje u zdravstvenom sistemu.
Da se vratimo na početnu tačku od 333 miliona, koliko iznosi trenutna potrošnja zdravstvenog sistema. Ako pođemo od toga da će zdravstvena potrošnja u 2022. godini rasti minimum 3 odsto od potrošnje u 2021, što je 10 miliona (rast zdravstvene potrošnje zadnjih 20 godina nikad nije bio manji od 5 odsto) dobijamo vrijednost potrošnje od 343 miliona. Pretpostavimo da je računica Ministarstva finansija o potrebnim sredstvima za povećanje zarade od 14 miliona tačna (iako moja računica govori da je to min. 20 miliona) dobijamo iznos potrebnih sredstava od 356 miliona.
Nacrtom budžeta planira se izmirenje dijela neizmirenih obaveza u iznosu od oko 16 miliona eura (od ukupno 60 prema trenutnoj projekciji Vlade) koje kad dodamo dobijamo iznos od 372 miliona potrebnih sredstava za zdravstveni sistem.
Ne smijemo zaboraviti da sa tim izmirenjem obaveza i potrebnim budžetom od 372 miliona, prema sada dostupnim podacima ostaju ukupne neizmirene obaveze od 44 miliona (koje će biti značajno veće jer u ovom momentu znamo samo rast neizmirenih obaveza za ljekove), od čega će biti u dospjeću minimum 30 miliona na kraju godine.
I na kraju ukoliko želimo zdravstveni sistem osloboditi balasta neizmirenih obaveza dobijamo potrebni budžet za zdravstveni sistem od minimum 402 miliona eura. Nameće se zaključak da je predloženi nacrt budžeta za FZO u iznosu od 333 miliona veoma potcijenjen, odnosno nedovoljan da bi obezbijedio održivost i stabilnost zdravstvenog sistema.
Preporučeno
Odgovorom na pitanja kolika će biti tekuća potrošnja i rast neizmirenih obaveza u 2021. godini dobićemo potvrdu ili demantij ovog stava.
